SRPSKO TRŽIŠTE RADNE SNAGE: Dolaze strane firme, a ko će da radi u njima
Poslednjih godina uveliko se priča o potrebi prekvalifikacije i prilagođavanju radne snage tržištu rada. U Srbiji postoji jasan plan da se u narednih nekoliko godina otvori desetak centara pri srednjim stručnim školama širom zemlje, kako bi naša zemlja uspela da odoli cunamiju nepostojanja adekvatne radne snage koji će uslediti uskoro. Već sada je primetno da na srpskom tržištu radne snage nedostaje kadar. Deficit zanatskih zanimanja bio je posebno izražen među magacionerima, konobarima, kuvarima, mesarima, higijeničarima, građevinskim radnicima, vozačima, auto-mehaničarima i vodoinstalaterima. Tesare, armirače i zidare još uvek možemo da uvezemo iz inostranstva, ali prema predviđanjima stručnjaka, uskoro ni to neće biti moguće – oni će postati deficitarni jer ih sve zemlje traže. U Srbiju je prošle godine pristiglo više desetina hiljada radnika, pretežno iz Kine, Turske, Nepala, Uzbekistana i drugih zemalja Azije.
Neadekvatni radnici
Naš problem trenutno je i nedostatak kvalitetnih radnika i svako ko ima firmu, zna na kakvim je mukama poslodavac kad zaposli tek svršenog srednjoškolca. Imamo još uvek odgovarajuće profile koji su traženi na tržištu, ali većina kandidata ne ispunjava minimum traženog. Budući trudbenici su školovana bez adekvatne praktične nastave, skromnog su znanja, naučeni da kroz život prolaze kao pismo kroz poštu, nemaju radne navike i opčinjeni su virtuelnim svetom i društvenim mrežama, bez cilja i bez ideje. Čast izuzecima, ali oni su u debeloj manjini – spali su na manje od deset odsto ukupnog broj svršenih srednjoškolaca. S tako malim procentom kvaliteta naša privreda zasigurno nema budućnost.
Sa akademcima je stvar drugačija – imaju znanje, ali ono što je naučeno, nije potrebno tržištu. Neretko svršeni studenti Elektrotehničkog fakulteta sa smera telekomunikacija prelaze u sektor IT-a, jer ako već kreću od početka, a neće im mnogo pomoći to što su završili, onda bolje da krenu s programiranjem, jer tu postoji bezbroj opcija. Prekvalifikacija je naročito popularna među akademcima i mnogi su tokom prethodnih godina odlučili da se prešaltuju i zaposle u sektoru informacionih tehnologija, a razlog je jednostavan: u Srbiji je velika potražnja za ovom vrstom stručnjaka.
Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, ukupno 481.843 ljudi u Srbiji bilo je u potrazi za poslom tokom decembra, od čega je njih 427.152 bilo nezaposleno u tom periodu – pokazao je poslednji mesečni izveštaj za 2022. godinu. Poslodavci su najviše tragali za informatičarima, sa 4.824 raspisana konkursa, a samo njih 1.702 bilo je prijavljeno na biro s tim kvalifikacijama. Poslodavci su tražili i 1.130 građevinskih radnika, 695 menadžera i 407 radnika u ugostiteljstvu i turizmu.
Odlazak u inostranstvo
Kada se posmatra ukupno tržište rada u Srbiji, stručnjaci ističu da ne vide da ima manjka radne snage, iako on možda postoji u pojedinim oblastima. Pa ipak, radnika nedostaje, a to objašnjavaju time da je nedostatak određenih zanimanja uzrokovan nedovoljnim brojem kvalifikovane radne snage ili činjenicom da su uslovi rada u nekim od ovih zanimanja loši i da su zarade niske. Prema rečima stručnjaka, poseban problem u Srbiji predstavlja preseljenje stanovništva. To je naročito izraženo kod zanatlija ili ljudi sa srednjoškolskom diplomom, mada neretko ni visokoobrazovani ne žele da se presele u drugi grad gde ih čeka posao. Jednom rečju, kod nas su ljudi još uvek sentimenatalno vezani za mesto u kom su rođeni i gde žive.
Zanatska zanimanja i ona za koja je dovoljno srednjoškolsko obrazovanje bila su i najtraženija među poslodavcima u Srbiji tokom 2022. godine. Čak 61 odsto oglasa bilo je namenjeno ljudima sa završenom srednjom školom, četiri odsto radnicima koji imaju samo osnovno obrazovanje, a nešto više od trećine konkursa (35 odsto) raspisano je za kandidate s višim kvalifikacijama ili fakultetskom diplomom. Deficit kadrova sa stručnim zanimanjima sa srednjom školom struka objašnjava time da se mali broj osoba odlučuje za obrazovanje u ovim zanimanjima, ali i time da je veliki broj zanatlija otišao u inostranstvo – prvenstveno u zemlje EU, gde dobijaju odlične uslove za rad.
Naše privrednike posebno treba da zabrine to što se Nemačka suočava sa ogromnim deficitom radne snage. Procenjuje se da ima oko dva miliona slobodnih radnih mesta, i to iz sektora industrije, ugostiteljstva, zdravstva i građevinarstva, gde su naši zaposleni veoma konkurentni i zainteresovani za takve pozicije.
