PRI KRAJU BERBE VAŽNIH KULTURA Ni suncokret nije zasjao ove sezone! Poljoprivrednici: Imaćemo gubitak na svemu! Dobro prolaze samo oni koji su izdavali zemlju u zakup?!

14:19

18.10.2023

Podeli vest:

Milan Šupica
Pre otprilike mesec dana završena je berba jedne od tri strateški najvažnije kulture – suncokreta, dok je sada u punom jeku skidanje najvažnije kada je reč o ovim prostorima – kukuruza.
Prema rečima jednog od najviđenijih poljoprivrednih proizvođača u pančevačkom ataru Marka Škrbića, koji je i predsednik jabučkog udruženja ratara „Prvi klas”, suncokret je ove godine rodio u proseku od 2,7 do tri tone po hektaru.
– Cena mu je 40 dinara po kilogramu, što je ispod svakog nivoa, i zbog toga je ovo jedna od najkatastrofalnijih godina u poljoprivredi otkad se ja bavim njome – navodi Škrbić.
S tim se nedvosmisleno slaže i njegov kolega Marko Bojtar, koji je i prvi čovek „Dolovačkih paora”.
– Kada je reč o suncokretu, u ovoj sezoni je bilo i mnogo fitopatologije, dok je ćelijska oluja uništila značajan broj njiva. Ovo definitivno nije bila godina suncokreta i smatram da su prinosi od tri tone više nego optimistična procena. Sa ovakvim stanjem oko suncokreta, pre svega otkupnom cenom, neko debelo zarađuje na prodaji ulja – napominje Bojtar.
Igrica gotova
Škrbić napominje da se kukuruz trenutno na tržištu plaća 14-15 dinara, a procenjeni prinosi su oko osam tona po hektaru, dok je pšenica oko 21,5 dinara, a rod je bio oko pet tona.
– U ovakvoj situaciji može se reći da je „igrica gotova” i da su mnogi u velikom problemu, jer su cene enormno pale. Kada se zna kolike su cene zakupa zemlje, a inputi su ostali na cenovnom nivou od prošle godine, ispada da je najisplativije ove godine odmoriti njive, to jest platiti zakup i ne raditi ništa. Napominjem da je, primera radi, zakup hektara zemlje prve klase u jabučkom ataru sada oko 83.000 dinara, a kada se složi šta je sve uloženo od đubriva, sredstava za zaštitu i drugih inputa, situacija je takva da je svako ko je, recimo, sadio kukuruz, pri ovim cenama od 14 dinara po kilogramu, u gubitku od 40.000 dinara, i to bez uračunate amortizacije i rada – kaže Škrbić.
Dodaje da je počelo skidanje kukuruza, a da su silosi pretovareni pšenicom i ostalim kulturama, pa tamo nema mesta.
– Ja sam se nekako snašao, ali mnogi drugi se hvataju za glavu; recimo, u Brestovcu se kukuruz i ne kombajnira, jer niko neće da ga primi. Država je uradila šta je mogla, dala subvencije od 18.000 dinara po hektaru, ali morala je da pogura i izvoz. Moram da kažem da smo prema ovim cenama „konkurentniji” čak od Ukrajine na svetskom tržištu, bolje reći dajemo robu budzašto. Ovako nešto se nikada nije događalo, odnosno da se baš na svim kulturama gubi, jer dosad su obično jedna, pa i dve, mogle da omanu, ali smo se vadili na trećoj. Međutim, sada su sve u minusu. Sve u svemu, najbolje će proći oni koji su izdali zemlju drugim poljoprivrednicima – ističe ovaj Jabučanin.
Zabrana izvoza napravila problem
Bojtar potvrđuje da situacija nikad nije bila gora, i to za četrdeset godina njegovog bavljenja poljoprivredom.
– Bilo je godina kada smo na jednoj kulturi radili s gubitkom iz raznih razloga, od suša, preko grada, do odnosa na tržištu, ali ne pamtim da ovako gubimo na svim poljoprivrednom kulturama. To važi i za prošlogodišnji kukuruz, kao i za pšenicu, ječam, suncokret i za novi kukuruz. Razlog za to je i loša procena Vlade oko bilansa poljoprivrednih proizvoda i zabrane izvoza. Naši silosi su bili pretrpani prošlogodišnjom pšenicom, kukuruzom i suncokretom, što stvara ogromne probleme, uz situaciju oko Crnog mora i luke Konstanca. Više je nego prepolovljena cena svih kultura, a svi inputi su poskupeli. U svakoj pravnoj državi kada neko nekom proizvede neku materijalnu štetu svojim činjenjem ili nečinjenjem, dužan je da to nadoknadi onom kome je to proizveo. Ako je država krivac što žitarice nisu izašle iz Srbije, dužna je da nadoknadi štetu, ali ona to nikad neće učiniti, jer se štiti desetak ljudi koji debelo zarađuju na našim proizvodima – navodi Bojtar.
On ističe da je neviđeno u istoriji to što svaki poljoprivrednik koji radi ima samo štetu od toga.
– Ako institucije koje se hrane iz budžeta, kao što su Zadružni savez ili privredne komore Srbije i Vojvodine, prave kalkulaciju da je cena koštanja pšenice 30 dinara, suncokreta 55 dinara, što je i tako bez ikakve zarade poljoprivrednika, kako komentarisati cenu pšenice od dvadesetak dinara, suncokreta od 40 dinara i kukuruza od 14-15, koji treba da budu mnogo skuplji zbog inputa. Kao pravi domaćini, i mi, poljoprivrednici iz Dolova, kao i ostali, skinućemo rod kukuruza, a posle toga će verovatno traktori na put, jer se drugačiji izlaz ne vidi – poručuje ovaj Dolovac.
(Pančevac/J.Filipović)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre postavljanja komentara, molimo pročitajte i složite se sa uslovima korišćenja


The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.