Predsednik Upravnog odbora Zadužbine „Momčilo Momo Kapor” akademik Matija Bećković uručio je Matiću plaketu od srebra sa motivom školice. Novčani iznos od 250.000 dinara uručila je Matiću direktorka Sektora marketinga i komunikacija Erste banke Aleksandra Kosanović Strižak.

U obraćanju zvanicama, Matić se zahvalio žiriju, istakavši da mu je nagrada „Momo Kapor” „beskrajna čast i zadovoljstvo”, priznavši da je „ovde bilo mnogo slavnijih prethodnika laureata, ali srećnijeg i radosnijeg nije bilo”. Matić je rekao da do sada nije bio dobio „ni pohvalu za pismeni rad u školi”, ali smatra da je nagrada „Momo Kapor” njega čekala u trenutku kada se navršava 40 godina od kada je objavio svoj prvi tekst, recenziju koncerta dva zagrebačka benda.

„U ono vreme za mene su postojala trojica ljudi koji nisu bili rokeri, ali smo ih tako doživljavali. Jedan je bio Arsen Dedić (1938-2015), drugi Igor Mandić (1939-2022), a treći Kapor. Momu nisam poznavao lično, ali je njegova književnost oduvek sa mnom”, naveo je Matić, prenosi Tanjug.

Primetivši da je kao pisac „Momo imao čudesnu lakoću” kojoj se divi, Matić je istakao kao njemu najdraži Kaporov roman „Knjigu žalbe” (1984).

Odluku je jednoglasno doneo žiri u kome su bili Muharem Bazdulj, Radmila Stanković i Vule Žurić, koji je ocenio da prosečan čitalac ne bi našao sličnosti u Kaporovim i Matićevim delima, ali su oba pre svega duboko odani svojoj kulturi.

„Ta kultura se u najvećoj meri preklapa i kroz visoku kulturu i kroz ono što bismo mogli nazvati kulturom svakodnevnog života. Matić je veliki deo života proveo u egzilu, Kapor (1937-2010) bio je svetski putnik. Nisu bili ‘provincijalci’, ali nisu bili ni naličje istog novčića: naivni adoratori svega tuđeg i dalekog”, ocenio je žiri. U svom obraćanju prisutnima, Bazdulj je dodao da su Kapor i Matić srodni kao „ljudi grada i umetnosti, koji imaju izrazito urban senzibilitet”.

Svečanosti kojom se obeležava i dan Kaporovog rođenja, prisustvovali su njegova supruga Ljiljana Kapor, članovi žirija i brojni prijatelji pisca i slikara. Rođen u Zagrebu, trenutno nastanjen u Poreču, Matić je pesnik, esejista i romanopisac, koji je u poslednjih deset godina objavio osam knjiga, a urednik je i koautor „Leksikona YU mitologije”. Stalni je saradnik zagrebačkog časopisa Prosvjeta i portala Oko Radio Televizije Srbije. član je Hrvatskog društva književnika i Srpskog kulturnog društva Prosvjeta.

(Pančevac/Politika)

RŠUM ODUŠEVIO PUNU SALU DECE U STARČEVU

ALEKSANDRU CINCARIJU PIONIR KNJIŽEVNOSTI NA RUMUNSKOM JEZIKU KOD NAS Ljubav prema pisanju i kulturi