Anja Crevar je na sebe skrenula pažnju kada je 2015. kao 15-godišnja devojka isplivala olimpijsku normu za Igre u Riju 2016. Narednih sezona blistala je u juniorskoj konkurenciji, osvajala evropska zlata i srebra, takmičila se i na Igrama u Tokiju 2021, bila treća na EP u malim bazenima u Kazanju, na seniorskom EP i SP plivala finala. Ali, što se tiče uslova, kao da je na početku karijere.

Sjajna Pančevka i dalje ustaje u pet ujutru kako bi u šest mogla da trenira na nekom od beogradskih bazena. Poslednjih dana baza joj je SC „25. maj – Milan Gale Muškatirović“, gde će se 10. do 23. juna održati EP.

– U poslednjih osam godina nisam se toliko ja promenila, koliko okolnosti, tako da mislim da sam ostala ista, samo što su te okolnosti uticale ne mene, napravile ono što sam danas – priča za „Novosti“ Anja Crevar,

Na koje okolnosti mislite?

– Menjanje mesta treniranja, trenera, neke privatne stvari, koje su se izdešavale, problemi sa zdravljem…

Vrhunac svakog olimpijskog ciklusa je odlazak na Igre.

– Volela bih ponovo to da doživim, nekako se izgubi osećaj kako godine protiču, stvarno je sjajno biti deo najveće sportske smotre na svetu. Sam odlazak je veliki uspeh. Ali, ako bih ove godine izborila svoje mesto u Parizu, cilj bi porastao. Možda bi to bio vrhunac moje karijere, možda bih posle stavila tačku, možda ne bih. Vredno radim sada, da pokažem gde sam i šta sam za leto.

Na SP u Dohi osvojile ste četvrto mesto na 400 m mešovito, ali još niste izborili olimpijsku normu. A poslednja šansa je EP u Beogradu.

– Ne jurim ništa. Treniram za ono što mislim da mogu da dostignem a norma će doći ili ne. Spremam se za Evropsko prvenstvo, domaći teren, podrška prijatelja, porodice. Mislim da je dobra stvar, da je neki plus što će takmičenje biti u Srbiji. Ali, nama plivačima nisu poboljšani uslovi u pripremama za šampionat. Spremaćemo se kao i do sada.

Kako sada doživljavate četvrto mesto na SP, koje je za sportiste najbolnije?

– U tom trenutku bila sam zadovoljna, ali sada osetim neki gorki ukus. Nije mi svejedno, mada nije ni mala stvar. Ali, opet ne znam šta bih rekla. Ne vraćam se na to kao na neku lošu uspomenu, meni je u Dohi bilo super, uživala sam u svakom danu, zato mi to četvrto mesto nije teško palo. Sada više u tim nekim teškim trenucima, iako sam dala svoj maksimum, žalim što nisam bila treća. I sada bih sve verovatno lakše podnosila.

A šta ste naučili na SP?

– U Dohi sam najviše naučila da više verujem sebi, da znam šta radim, samo sam se podsetila šta sam i ko sam. I da nastavim da uživam u tome, dokle god uživam plivaću. Baš sam ponosna na to takmičenje. I zbog Andreja Barne, muške štafete…

Koliko se odričete da biste bili to što jeste?

– Kao i u svakom sportu žrtvovanje je veliko. Samo kod nas je užasno teško trenirati plivanje, jer su uslovi očajni. I dan danas putujemo iz Pančeva za Beograd, moram da ustanem u pet, da bih u šest skočila u vodu. A plivamo u hladnim bazenima, termini nisu baš sjajni, tako da je to ta neka borba, gde mi dodatnu energiju trošimo u odnosu na naše protivnike, koji vežbaju u trenažnim centrima, gde imaju sve na jednom mestu i sve je podređeno njihovom radu i rezultatu. Šta je tu je, mi ne možemo da se borimo, to je borba uprazno, tako da iskorišćavamo maksimalno ono što imamo.

Jedno vreme ste trenirali u Španiji, pa u Banjaluci.

– Trudila sam se uvek, ali mislim da sam se malo tu izgubila na tim putovanjima i trenerima, tako da sam se sada vratila mom prvom učitelju Marku Spasovu.

Za razliku od juniorskih dana, medalje vas zaobilaze u seniorskom konkureciji.

– Imam evropsku seniorsku bronzu, plivala sam finala na EP i SP, bila četvrta u Dohi tako da to ne smatram svojim neuspesima. Ne mislim da imam bilo kakav pritisak, već manjak podrške, motivacije, gde treniramo. Bilo bi lakše da imamo više kvalitetnih plivača, da imamo konkurente na treninzima, domaćim takmičenjima. Ali, mislim da je sve to na tankom ledu i zbog toga tu gde jesmo.

Gde nalazite motiv, kako se borite sa sobom?

– Mene održava to što ja stvarno volim plivanje i to što radim. Još osećam strast, smatram da nisam dostigla svoj maksimum, da imam par ciljeva koje želim da ostvarim. To mi je glavni motiv na kraju dana.

Studirate psihologiju, koliko pomaže sportistima?

– Glava igra najveću ulogu u svemu ovome, zato je psihologija veoma bitna. Radila sam jedno vreme sa našim slavnim odbojkašem Andrijom Gerićem i iskustvo je značajno. Mislim kada se dođe na jedan nivo da je preko potrebna, naročito za individualne, ne znam kako je u kolektivno sportu. I njima je teško, ali mislim da je u pojedinačnom sportu to intenzivnije.

Rad za moju dušu

Anja smatra da ljudi moraju da uživaju u sportu, da nisu opterećeni rezultatom.

– Dešavalo se da me pojede to što želim nešto previše i onda se izgubiš i samo budeš nesrećan i budeš zavisan od toga kako si uradio trening. Mislim da to nije zdrav odnos prema sportu. Trudim se da svaki trening bude za moju dušu, to mi jedino daje rezultate – kaže Crevarova.

Ove godine spojili su se Prvi maj i Uskrs.

– Praznik rada prolazi onako kako se i zove – radno. Vežbamo, plivamo. A za Uskrs se nadam da ću imati dva dana slobodno, kod kuće. Meni je Uskrs najlepše doba godine, provedemo sa porodicom, u miru i spokoju – kaže Anja.

Kraul mora na doradu

Nekad ste plivali šest, sedam disciplina, sada tri?

– Slabo skačem na našim takmičenjima, mislim da ću ubuduće učestvovati samo na državnom prvenstvu. Ranije sam imala dobar kraul, sada tu nešto ne štima, tehnički se nešto pokvarilo, a niko nije obraćao pažnju. Sada se trudimo da u ovih pet, šest, sedam nedelja još to doradimo i nadam se da će to „leći“.

(Pančevac/Novosti)

TRIJUMF U RIJECI Anja Crevar osvojila 4 medalje

BRAVO! Anja Crevar četvrta na SP na 400 metara mešovito