Pri kraju je ovogodošnja žetva pšenice, koje je krenula ranije nego ikad. Razlog je poznat – preuranjena vegatacija, pa je skidanje najvažnije ratarske kulture započeto 10 do 15 danas pre nego što je bar dosad uvek bilo.

Prema nekim procenama, prinosi ove žitarice kreću se od četiri pa do 5,5 tona po hektaru, ali poljoprivrednici s mnogo više skepse gledaju na tržište i otkupne cene.

U jabučkom ataru žetva je startovala polovinom juna, prema rečima predsednika tamošnjeg udruženja poljoprivrednika „Prvi klas“ Marka Škrbića.

On navodi da su procenjeni prinosi negde oko 5,5 tona po hektaru, bar kada je reč o njegovom okruženju, ali i napominje da je, recimo, na putu ka Zrenjaninu video mnogo požutelog žita.

– Ove godine je usevi su sazreli neuporedivo ranije nego ikad, jer je vegetacija malo poranila, pa ne pamtim da smo skoro imali otkose u ovom periodu. Kada je reč sezoni uzgoja pšenice, ozbiljni poljoprivrednici uradili su blagovremeno sve prihrane, a zaštitu od bolesti fungicidima morali smo da ponovimo truput, pre svega zbog kišnog proleća. Inače se to u normalnim okolnostima radi dvaput – napominje Škrbić.

Kada je reč o prihrani, on navodi da je sve krenulo, kao i uvek, osnovnim đubrenjem ujesen sa kombinacijom NP 10-40 (azot-fosfor) u količini od 200 kilograma po hektaru đubrenje, kao i da je potom u februaru biljkama davana „urea“ u iznosu od 100 kilograma po hektaru, da bi krajem marta dobile AN u iznosu od 150 kilograma po hektaru.

Međutim, kada je reč o ceni on nije preterani optimista.

– Sa očekivanom cenom od 25 dinara nema zarade, a trenutno je oko 3,5 dinara manje. Naročito kada odbiješ zakup od 80.000 po hektaru. Tako ispada da na 10 hektara državne zemlje možeš da zaradiš kao na jednom svojem. Ako cena bude 25 dinara to znači da treba da prinosi budu oko šest tona da bih stigao do nule. Što se tiče države, zasada je ispunila dogovor o subvencijama od 18.000 hekatru, a u toku je refakcija goriva, odnosno povraćaj koji je moguće ostvariti u iznosu od 50 dinara po litru, do 100 litara po hektaru prijavljene površine. Međutim, bar dosad niko ne spominje ni reč o dogovorenoj
isplati subvancija za seme u iznosu od 17.000 dinara po hektaru. Naše udruženje samo traži da država ispuni što je obećala, kao i normalne tržišne cene. I da ne bude više uredbi, ograničenja i zabrane izvoza, jer jednom kada se tako nešto uradi, sve se poremeti za narednih deset godina. Tako nam je zbog uredbi u vreme koronavirusa i dan-danas ostalo oko milion i po tona viška žita na lagerima. Baš je pre neki dan jedan stručnjak govorio da ćemo od 1,7 miliona tona na lageru izvesti 200.000, jer
prosto fizički više nije moguće isporučiti – navodi predsednik jabučkog udruženja.

Navodi i da je kukuruz zasada u dobroj kondiciji, kao i da, ako bi mu pala jedna kiša od 20-30 litara po kvadratu do 1. jula, bi to garantovalo rod.

Žetva je počela u Dolovu, a zbog kiše je čak i nekoliko puta prekidana, rekao je prvi čovek udruženja „Dolovački paor“ Marko Bojtar.

– Bar na parcelama koje su skinute, prinosi su mnogo manji od onoga što se proklamuje na medijima. Plasiranje visokog roda po jedinici površine se uglavnom koristi da bi bila opravdana veoma niska otkupna cena, koja je čak pala i na samo 24 dinara u jednom momentu. Mislim da je ova cena čista pljačka, na kojoj profitraju pre svega otkupljivači, izvoznici i njima slični. Po sredstvima informisanja provlači se uvek slobodna procena prosečnih prinosa pšenice od pet do 5,5 tona po hektaru.
Mislim da je to tu negde do četiri tone, baš kao što bi trebalo da bude i u
Dolovu – kaže Bojtar.

On napominje da je na rod uticao loš razvoj biljaka u nekim fazama.

– Poljoprivrednik preduzima sve kada je reč agrotehničkim merama, ali klimatski nedostaci ne mogu se nadomestiti zaštitiom. Mnogo je ozbiljniji problem veliki disbalans između svetskog i našeg tržišta. Za to je glavni krivac država, pre svega zbog toga što nije ispoštovan dogovor između vlade i poljoprivrednika kada je reč o saradnji na uređenju tržišta. I milim da se to trenutno manifestuje i kroz lošu cenu pšenice i nepoštovanje dogovora oko isplata 17.000 dinara za sertifikovano seme.
To bi nakon žetve mogli biti glavni razlozi za ponovni izlazak traktora na put – navodi predsednik „Dolovačkih paora“.

Prema njegovim rečima, ovo će biti neka prosečna godina, pod uslovom da ne bude neke katstrofalne suše u daljim fazama vegetacije.

– Na velikom broju njiva, pogotovo kod onih proizvođača koji nisu hteli da rizikuju veoma ranu setvu i sejali su u optimalnom roku, bilo je lošije nicanje zbog slabe vlage u zemljištu. Veoma loša je i cena merkantilnog kukuruza, koji se kreće negde oko oko 21 dinar po kilogramu sa PDV-om na berzi, a ukoliko je bio na lageru to je negde oko 17,5 kilgrama, jer je istrpeo sve one neophodne dažbine. Kod poljoprivrednika slabe ekonomske snage došlo je do redukovanja agrotehničkih mera na kukuruzu, što će se sigurno odraziti na prinose – navodi Bojtar.

(Pančevac/J. Filipović)

REČ IMAJU RATARI: Ko je na vreme đubrio, imaće nešto! Veliki troškovi ulaganja u uzgoj! Pšenica u dobroj kondiciji

DAN POLJA POSTIGAO CILJEVE Brojni proizvođači imali šta da čuju! Pšenica triput tretirana zbog kiše