Iskusni brestovački povrtar Ivan Stošić ističe da su na njegovom gazdinstvu rezultati ove teške sušne sezone solidni, pre svega zahvaljujući zalivanju biljaka uspomoć struje iz solarnih panela.

On navodi da je u posao uključena cela porodica već oko 30 godina, počev od oca i majke, preko žene i njega, do dece, koja pomognu kada nemaju obaveze u školi.

Glavni proizvod Stošićima je paprika, ali tu je i sve drugo od paradajza i krastavca, pa sve do bostana i dinja.

– Moram da kažem da je ova sezona, koju upravo završavamo, bila mnogo teška, pre svega zbog velikih suša. Zapravo, od početka godine vladale su visoke temperature, što je bilo dobro za neke kulture poput lubenica, a ni krastavac nije loše prošao, iako je zahtevao mnogo zalivanja. Za razliku od mnogih drugih, to mene nije koštalo jer struju proizvodi naša solarna elektrana, koju imamo u kući i odatle vučemo električnu energiju oko kilometar do zasada povrća, gde imamo motore na struju. To nam je sada sve besplatno, ali bila je neophodna početna investicija od desetak hiljada evra, jer smo morali da uložimo u panele i u sve kablove koji su neophodni da se struja odvede na njivu. To smo uradili pre četiri-pet godina i zasad smo u tom pogledu jedini u Brestovcu. Odlučili smo se na takav potez jer su nam bili ogromni troškovi zalivanja. U tu svrhu nam rade veliki motori od po tri kilovata, nekada i ceo dan, što je iznosilo i po sto evra, a ovako, izuzev početnog ulaganja, ne košta ništa. Već odavno nam se isplatila ta investicija, jer se mi i grejemo na taj način, što važi i za grejanje plastenika – navodi ovaj Brestovčanin.

Inače, Stošići uzgajaju povrće na oko dva hektara zemljišta, koje se nalaze u blizini kuće.

– Sezona je počela uobičajenom pripremom zemljišta, plastenika, što praktično počinje već sa završetkom prethodne sezone, jer ovaj posao traje dvanaest meseci i gotovo da nema stajanja. Praktično, ako završavamo sezonu do 1. decembra, već 15. januara kreću plastenici, pa redom i tako sve ukrug. Kada je reč o tome šta se više isplati: rad u plastenicima ili na otvorenom, nikad se ne zna. Kako godina naloži, tako bude. Zato se radi više kultura, pa na nečemu možeš i da propadneš, ali se vadiš na nečemu drugom. Pored bostana, ove godine je bila dobra i paprika u plastenicima, kao i kupus, koji je, s druge strane, kod mnogih propao i zato ima solidnu cenu. Nasuprot tome paprika je ove godine, zbog velike suše, mnogo podbacila. Zato se i cena kretala od 100 do 130 dinara, ali nije bilo kvaliteta maltene ni kod koga. I tu nisu pomogli ni zalivanje, ni tretiranje, ni prihrana. Setite se samo koliko je puta bilo oko 40 stepeni Celzijusa, ali još veći problem su ove naše košave, koje, kada dunu, maltene prave efekat kao da je još 20 stepeni plus i tu nema spasa. Paprika je počela da raste tek sada, kad je počelo malo da zahlađuje. Dotad je stajala, jer se biljke razvijaju na temperaturi do 28-29 stepeni, a iznad toga stagniraju, dok na 40 stepeni propadaju – ističe ovaj uzorni proizvođač.

Prema Stošićevim rečima, sezona paprike na otvorenom upravo je završena pre neki dan kada su počeli mrazevi.

– Ove godine tržište je karakterisalo to što je povrće uglavnom bilo lošeg kvaliteta, pa je onaj ko je imao dobru robu solidno i prodavao, a najtraženiji su bili paprika i kupus, jer su mnogo podbacili generalno gledano. Krastavac je veoma mnogo rodio, pa mu nije bila toliko bitna cena, koja se kretala oko 50 dinara. Sve u svemu, plasman nije problem, već proizvodnja, za koju su uslovi svake godine sve gori i gori, zbog klimatskih promena, i borimo se kao na ratištu. Zasad neću da smanjujem količine, ali ni da povećavam, pored ostalog i zato što nema radne snage, iako smo plaćali solidno, oko 400 dinara sat. Jednostavno, ovo neće više niko da radi, jer je previše naporno. Naročito je teško naći mladog čoveka, pa ni moja deca to više neće. S druge strane, što se tiče subvencija, pre nekoliko godina smo dobili neke mašine, ali odavno nismo ni za šta konkurisali, ne računajući to što smo nedavno podneli zahtev za sufinansiranje nabavke neke sejalice – napominje brestovački povrtar.

On kaže i da je situacija u Brestovcu generalno loša što se tiče uzgoja paprike na otvorenom, jer su površine drastično smanjene.

– Uglavnom se ljudi okreću plastenicima, a paprike gotovo da više nema na otvorenom, baš zato što teško može da se proizvede. Možda nas ima troje-četvoro, i to niko nije imao kvalitet ove godine, iako smo biljkama davali sve što treba, poput prihrane kao što su biostimulatori, kako bismo im im povećali imunitet, ali nije preterano pomoglo. Nažalost, ne funkcioniše više ni lokalno udruženje povrtara, nema više ni „Paprikijade”, po kojoj je Brestovac bio poznat, ali šta je, tu je – poručuje Stošić.

(Pančevac/J. Filipović)

SOLARNA ENERGIJA NA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA: Ušteda od preko 70 posto na godišnjem nivou!

DEVOJAČKI BUNAR: Ljuban uzgaja angus goveda, zahvalna za pašnjake u Peščari