Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava Velike (zimske) zadušnice, dan posvećen upokojenima, jedan od četiri velika dana u godini kada se pravoslavni vernici sećaju svojih pokojnika i upućuju molitve za njihovu dušu. Zimske zadušnice najavljuju pripreme za početak Časnog posta.

Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje i uvek padaju u subotu, a to su pored zimskih, letnje – 22. juna, Miholjske – 5. oktobra i Mitorvske – jesenje 2. novembra. U Beogradu se na svake zadušnice pojačavaju pojedine linije gradskog prevoza.

– Ono što je najvažnije jeste da se priprema žito, u narodnu poznato kao koljivo koje se prilaže za duše mrtvih, i zato to zrno pšenice predstavlja žrtvu, a zatim i rađanje novog života i upravo to je taj beskrajni krug, kaže etnolog.
Pored zimskih, postoje zadušnice ispred Trojica, imamo Miholjske i Mitrovske zadušnice. Ovaj praznik se obavezno obeležava subotom jer je to na neki način i dan mrtvih i dan kada se sećamo preminulih.

Zadušnice će biti obeležene u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, a Srbi sa Kosova i raseljeni će i ove godine obići groblja koja su u većini slučajeva bila zapuštena a spomenici porušeni i polupani.

Oni koji nisu u mogućnosti da odu na groblja zbog udaljenosti, poželjno je da odu do najbliže crkve, i da na tom mestu upale sveću.

Na zadušnice se u crkvama SPC u Srbiji i širom sveta služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito. Posle službe ide se na groblje gde se pale sveće, a sveštenik obavi obred i okadi grobove.

Na zadušice se na groblje i u crkvu nosi kuvano žito – koljivo, koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti Sunca. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se „zalečuju rane greha“.

Sveća je simbol svetlosti Hristove koja treba da nas podseti na svetlost kojom Isus Hrist obasjava duše preminulih. Zadušnice su i dan kada se posebno obraća pažnja na delenje milostinje zbog čega bi svakom prosjaku trebalo udeliti milostinju i deo hrane koju nosimo sa sobom.

ŠTA TREBA RADITI NA ZADUŠNICE?

Posetiti groblje i upaliti sveću – Ovo je glavni običaj, ali ako ne možete da odete, upalite sveću kod kuće i pomolite se. Bog vidi i zna.

Odneti hranu i piće u znak pomena – Tradicionalno se nosi žito (koljivo), crno vino i pogača, a može i nešto od hrane što je pokojnik voleo.

Deliti milostinju – Kaže se da na Zadušnice treba podeliti hranu, odeću ili neku sitnicu u ime preminulog. „Za dušu“ se može dati komšiji, prolazniku, siromahu ili bilo kome ko vam dođe na prag.

Prisustvovati liturgiji – U crkvama se na ovaj dan služe parastosi. Sveštenik može pročitati imena vaših preminulih, pa ih možete zapisati i poneti u crkvu.

(K1info)

Sajam turizma u Beogradu: Pogledajte turističku ponudu opštine Kovačica