Vrbica u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice
U Svetouspenskom hramu u Pančevu proslavljena je Lazareva subota, u narodu poznatija kao Vrbica. Porodice sa malom decom su bile najbrojnije u porti hrama.
Lazareva subota ili Vrbica, je jedan od najveselijih hrišćanskih praznika. Mališani se svečano obuku i sa zvončićima oko vrata i grančicama vrbe u rukama, idu okolo crkve zajedno sa sveštenicima.
Foto: Radovan ĐerićFoto: Radovan Đerić
Nekada se na Lazarevu subotu odlazilo po vrbove grančice, koje su već ranije stariji nasekli, onda su se vraćali u crkvu gde se vršilo osvećenje Vrbice. Ona je deljena deci, a ona su njom kitila kuće.
Do Drugog svetskog rata, Lazareva subota proslavljala se i kao školska svečanost. Deca su se, lepo obučena, ukrašena zvončićima, kretala u povorkama i provodila vreme u igri oko kakvog izvora.
Foto: Radovan ĐerićFoto: Radovan Đerić
Neko na ovaj dan odlazi na reku da se umije, onda je stavlja kamičak na nogu i baca što dalje govoreći: „Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila.“
Neko nabere sveže cveće koje stavi u vodu da prenoći, a sutradan, na Cveti, ukućani se umivaju tom vodom da bi bili zdravi.
Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečje radosti, jer je, prema Jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko“.
Foto: Radovan ĐerićFoto: Radovan Đerić
Na taj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe. Vrbove grane koje se potom dele narodu, simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim.
Prema predanju, Lazar je, kao kiparski arhiepiskop, živeo još 30 godina po vaskrsenju, propovedajući hrišćanstvo. Pravoslavni vernici istovremeno proslavljaju i Vrbicu koja, prema kanonu crkve, počinje službama bdenja u navečerje Cvetne nedelje, svečanog ulaska Hristovog u Svetu zemlju.
Foto: Radovan ĐerićFoto: Radovan Đerić
U nekim mestima u Srbiji, postoji i običaj po imenu Lazarice, kada devojke okićene vrbovim granama, idu od kuće do kuće i pevaju pesme koje prizivaju zdravlje.
„Igraj, igraj, Lazarke,
gola, bosa, Ciganke,
ova kuća bogata,
ima dosta dukata,
i u toru ovčice,
a u kući dečice…“
Ovu pesmu često pevaju i dodolke. Uz devojke idu dva do tri muškarca sa štapovima da „brane“ devojke od nasrtljivaca i da nose skupljene darove. Nekad se jedna od devojaka obuče u muško i predstavlja Lazara.
Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečje radosti, jer je Hristos polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko“.
(Dnevnik/RTS)
