ŠKRBIĆ: Nakon berbe kukuruza, poljoprivrednici ovu godinu treba da izbrišu gumicom
Pančevački poljoprivrednici (i ne samo oni) nakon berbe kukuruza ističu
da ovu godinu treba izbrisati gumicom, jer je najdominantnija kultura u južnom Banatu podbacila toliko da tako nešto niko ne pamti.
Jedan od najvećih poljoprivrednika iz severnih naseljenih mesta grada Pančeva Marko Škrbić iz Jabuke, koji je predsednik Udruženja ratara „Prvi klas”, podseća da su ekstremne suše bile i 2007, 2012. i 2015, ali ovako nešto se ne pamti, jer je ovo doslovce kataklizmično.
– Do te mere je loše da su nam prinosi osakaćeni i nisu veći od tone do tone i po po hektaru. Naravno, tamo gde ga ima, jer na 30 odsto parcela, makar u jabučkom ataru, nema ga uopšte. Poređenja radi, prošle godine je bilo oko osam tona po hektaru. U odnosu na ulaganja nezamislivo je koliko smo u gubitku, ako se zna da je otkupna cena 24 dinara po kilogramu. Pod uslovom da uberemo tonu, što je ukupno svega 24.000 dinara, na gubitku smo oko 1.000 evra, i to zajedno sa subvencijom. Još ako neko nema svoj kombajn, za berbu mu je potrebno dodatnih 13.000 po hektaru. To znači da će nam biti potrebne dve do tri godine da bismo smo se vratili na ranije pozicije – ističe Škrbić.
Prema njegovim saznanjima, katastrofalno nije samo u Jabuci, već i u Glogonju, Dolovu, pa i na severu Banata, čak i u Pomoravlju.
– Nije pala kiša tokom celog leta i ekstremne temperature su učinile svoje, pa se kukuruz u mnogo slučajeva nije oplodio, jer to nije moguće na 40 stepeni Celzijusa. Za kukuruz je normalna temperatura do 35 stepeni, kada on sam sebe oplođuje pomoću vetra. Koliko je loše, može se videti i po tome što nema redova na otkupnim stanicama, dok je ranije bilo i po 50 traktora na čekanju – navodi jabučki poljoprivrednik.
Škrbić ističe da manji poljoprivrednici, deprimirani zbog ovakve situacije, već nude zemlju u zakup, jer žele da odustanu od posla.
– Proizvođači koji recimo obrađuju deset hektara izgubili su 10.000 evra, što je veoma bolno za one koji uzimaju robu na recku. S druge strane, očekivanja da će država da pomogne su po meni nerealna, jer nam je već dala 40.000 dinara po hektaru – 18.000 za zemlju, 17.000 sertifikovano seme i 5.000 za naftu. Kada je neka perspektiva u pitanju, ja lično moram da nastavim, jer nemam izbor, budući da sam izlicitirao zemlju na deset godina, a imam nešto i svojih parcela, pa mi preostaje da se nadam da će biti bolje – kaže Marko.
S tim u vezi, on ipak napominje da nije sve baš tako crno, jer je na drugim kulturama prošao malo bolje.
– Kada je reč o prinosima suncokreta, imao sam negde oko 2,5 tona po hektaru, što je po ceni od 50 dinara po kilogramu oko 125.000. I tu jesam u plusu za oko 25.000 do 30.000 dinara. Međutim, moji prosečni prinosi suncokreta su oko 3,5 tona, što znači da je ove godine i on podbacio. S druge strane, pšenica je solidno radila, ali je cena od 22 dinara sa PDV-om na nivou od pre 20 godina. Tako sada kilogram semenske pšenice ide za četiri kilograma naše, a ne tako davno bilo je jedan prema jedan i po. Semenske kuće svake godine podižu 10 do 20 odsto cene repromaterijala. Skupi su i zato što znaju da ćemo kupovati sertifikovano seme zbog
povraćaja novca od države. Pritom, ne smemo da rizikujemo da odemo u pasivni status, inače bi mnogi od nas sami istretirali seme i prošli mnogo jeftinije – kaže Škrbić.
Pored toga, kako kaže, i NPK đubriva su pre 2022. godine bila u cenovnom rangu od 30 do 40 dinara po kilogramu, a kada je počeo rat u Ukrajini, skočila su na 120 dinara i sada su između 60 i 70 dinara po kilogramu. S druge strane, pšenica je godinama oko 20 dinara, a kukuruz od 15 do 23 dinara po kilogramu.
– Razmišljao sam i o zalivanju, ali je to preskupa investicija. Naročito zato što nije urađena komasacija, a ja imam 180 parcela na 130 hektara. S druge strane, osiguranje od suše je veoma skupo, što bi koštalo najmanje sto evra, pa i tu nema računice – napominje ratar iz Jabuke.
(Pančevac/J. Filipović)
ŠKRBIĆ: Pšenica solidna, ali velika suša opasno ugrožava kukuruz i suncokret
