ŠKRBIĆ: Pšenica solidna, ali velika suša opasno ugrožava kukuruz i suncokret
Počela je žetva pšenice, koja i nije u toliko lošoj kondiciji, ali s druge strane, to se ne može reći za preostale kulture, jer je enormna suša pretvorila zemlju maltene u kamen i donela poljoprivrednicima paniku.
To se naročito odnosi na manje proizvođače, koji nisu do tančina sprovodili agrotehničke mere, pa oni gotovo nemaju čemu da se nadaju kada je reč o suncokretu i, naročito, o kukuruzu.
Nakon dvadeset dana bez padavina naredni dani su presudni kada je reč o bilo kakvim prinosima jarih useva i golom opstanku mnogih poljoprivrednika.
Počela je žetva pšenice i u pančevačkim atarima, a jedan od uzornijih poljoprivrednika, Marko Škrbić, započeo je krajem juna skidanje ove žitarice.
Ovaj proizvođač iz Jabuke, koji je i predsednik tamošnjeg udruženja „Prvi klas”, navodi da očekuje solidne prinose od šest i po do sedam tona po hektaru.
Ovaj ratar ističe da je veliki problem otkupna cena pšenice, koja je ispod svakog minimuma – 18 dinara po kilogramu.
– Da bi ljudi razumeli koliko je to jeftino, kilogram zemlje je skuplji od isto toliko pomenute žitarice. Jednostavno, ne postoji ništa za toliko para, a samim tim je i naša računica problematična. Jer ako i bude sedam tona po hektaru, to je po 18 dinara oko 126.000 dinara prihoda. To znači da smo u startu maltene u gubitku zato što su izdaci enormni. Ako znamo da je seme pšenice oko 75 dinara po kilogramu i ide 250 kilograma po hektaru, to je 18.500. Zatim, za istu površinu potrebno je đubriva u vrednosti od 30.000 dinara, uz napomenu da je pojeftinilo sa 120 dinara iz 2022. i 2023. na sadašnjih 60 dinara. Zaštita bilja i prskanje od korova po hektaru iznosi oko 15.000 dinara, a kombajniranje je oko 13.000, jer nema svako kombajn. Plus 80.000 za zakup zemljišta, jer većina proizvođača uglavnom tako dolazi do njiva. Recimo, ja imam svega 10 odsto zemlje koju obrađujem u svom vlasništvu. S druge strane, dobili smo od države 18.000 dinara po hektaru i 17.000 za sertifikovano seme, kao i od refakcije na gorivo 5.000 dinara, odnosno 50 dinara po litru, jer potrošimo oko sto dinara po hektaru. Pritom nismo računali osiguranje useva, kvarove, amortizaciju, a kamoli naš rad – napominje Škrbić.
Jabučki poljoprivrednik napominje da je glavna stvar to što je pšenica u najboljem stanju u odnosu na druge žitarice.
– Suncokret je visine oko 1,2 metra i već baca „kapu”, što znači da neće biti bogzna kakav rod. Trebalo bi da bude bar metar i po u ovo vreme da bismo očekivali dobre prinose. Kukuruzu preti katastrofa ako ne padne neka kiša, iako je bio dobar do pre dvadeset dana. Međutim, sada je zemlja kao kamen i biljke su visine do metra, negde i dvostruko niže, do kolena, jer ih je suša žestoko nagrizla. S obzirom na vremensku prognozu, moja očekivanja su da nećemo imati prinose veće od dve do tri tone. Dobar deo malih poljoprivrednika neće imati ni 200 kilograma po hektaru – napominje ovaj proizvođač.
Prema njegovima rečima, ako suša bude nastavila da pustoši zemlju, ova godina će biti prekretnica, jer bi mnogi mogli i da odustanu od proizvodnje.
– Nema zarade u poljoprivredi, pre svega zbog veoma niskih cena žitarica, a vidimo da je i u inostranstvu tako. Trenutna situacija jasno govori šta će biti ako znamo da je cena kukuruza 20 dinara po kilogramu. Neka prinosi budu i oko dve i po tone, to znači da bismo prihodovali oko 50.000 dinara. Najstrašnije je što je zakup po hektaru tih 80.000 dinara. Neko ko ima sto hektara treba da uloži 15 miliona dinara i uglavnom na kredit i na kraju ubere kukuruz u vrednosti od svega pet miliona dinara. A gde su mu rate za mašine i ostalo. Rečju, pred nama je katastrofa – navodi
Škrbić.
Poljoprivreda je jedina delatnost, kako navodi, gde se događa da proizvođač prodaje robu ispod proizvodne cene.
– S druge strane, to je i jedina delatnost u koju smo mogli da uđemo bez para, to jest na odloženo plaćanje. I da gledamo u nebo. Na period od pet godina, ako počneš u ovakvoj godini, odmah odustaneš. S druge strane, prošla sezona je bila solidna, iako su cene bile niske, jer je rod bio prilično bolji. Sve u svemu, nadam se da će biti neke kiše, pa će na najboljoj zemlji i kod najboljih domaćina koji su redovno đubrili i biti nekih prinosa. Nasuprot tome, kod malih proizvođača je situacija s kukuruzom već sada nepopravljiva. Ne pamtim da je zemlja bila ovoliko suva, kao kamen. Jedino nam preostaje da molimo boga da uskoro padne makar 20 litara po kvadratnom metru – poručuje jabučki proizvođač.
(Pančevac/J. Filipović)
