Da je Pančevo filmski grad, odavno je i nadaleko poznato, pa malo ko ne zna da je u Pančevu krajem osamdesetih godina prošlog veka italijanski producent Karlo Ponti snimao čuvenu seriju „Mama Lučija” s jednom od najfatalnijih svetskih glumica Sofijom Loren, kada su na Tamiškom keju u tu svrhu napravljene kulise grada Njujorka.

Kada je reč o priobalnom delu našeg grada, tamo su urađene scene nezaboravnih ostvarenja kao što su „Maratonci trče počasni krug”, „Ko to tamo peva”, „Balkan ekspres”, „Skupljači perja”, „Kad budem mrtav i beo” i mnogi drugi.

Slično je i u današnje vreme i nakon izvesne pauze, gotovo u svakom trenutku možemo videti da su neki delovi grada zatvoreni zbog snimanja
(što, ruku na srce, nekima i zasmeta).

Jedno od upadljivijih ostvarenja svakako je i regionalni projekat Dragana Bjelogrlića „Senke nad Balkanom”, a tu su i mnogi drugi, što domaći, što inostrani.

I tako, dok sve to posle gledamo širom otvorenih čula, ne prođe sekvanca a da ne prepoznamo neki (uglavnom stari) deo grada.

Ili da uočimo neko poznato lice iz komšiluka, iako neretko svojski kostimirano.

Foto: Momčilo MrčkovićFoto: Momčilo Mrčković

A jedan od veoma aktivnih sugrađana kada je reč o učešću u brojnim snimanjima svakako je Momčilo Mrčković, koji je već više od četiri godine intenzivno uvučen u filmsku mašineriju.

– Prvo statiranje dobio sam 26. januara 2021, bilo je to u Narodnom muzeju za film „Pucnji u Marseju”. Snimanje je potrajalo nekih desetak dana i bilo mi je dovoljno da se oduševim svetom sedme umetnosti. Inače, tom prilikom trebalo je da budem žandarm. Međutim, pošto sam od svih koji su došli na snimanje imao najkvalitetnije odelo, koje sam doduše kupio još 1985. godine, organizatori su mi rekli da kao najbolje obučen u celom filmu mogu da budem porotnik. Nakon toga sam počeo da statiram u nekim drugim filmovima i serijama i odjednom je krenulo jer sam valjda ušao u vidno polje nekim režiserima, a i vođama statista – navodi on.

Palo bezbroj klapa u našem gradu

Momčilo navodi da su statisti iz Pančeva organizovani u jednoj Vajber grupi i ima ih više od 90, jer u našem gradu pada bezbroj klapa gvo svakodnevno
– Lokacije na kojima se snima su pre svega Narodni muzej, Crveni magacin, prostor kod Gimnazije, a ima i jedan veliki studio na Strelištu. Tu je i kuća Ćurčina, poznata po seriji „Močvara” ili po novom filmu „Virus dobrote”. Sve u svemu, u Pančevu se često snima, i to od reklama do filmova, kako domaćih, tako i stranih. Po meni, jedan od najvećih je indijski „Citadel”, pa američki film „Svetac”, čak je i jedan ruski sniman na buvljaku. Teško je reći, ali mislim da se možda i do 250 dana godišnje nešto snima u našem lepom gradu – napominje Mrčković.

Momčilo ističe da ima uglavnom lepa iskustva sa snimanja i tek poneko loše, kao i da su režiseri i glumci uglavnom korektni prema statistima.

– Jedna od mojih omiljenijih britanskih serija „Gospođica Skarlet i Vojvoda”, koja će početi ponovo u februaru da se snima, toliko je dobro organizovana da se statisti bukvalno otimaju ko će tamo da radi. To je zato što kod Britanca sve funkcioniše kao švajcarski sat. Serija prikazuje London iz 1870. godine i svi smo kostimirani u tom duhu, a ja sam, recimo, odeven kao aristokrata. Radio sam i u nekim reklamama, kao na primer za „Lidl”. Po tome me svi zovu ujka Arsa, jer sam tu bio pomenuti lik koji obožava namaz od kajmaka i za to sam dobio 400 evra. Inače, najviše sam za dve noći snimanja zaradio 70.000 dinara od reklame za rusku zamenu za „koka-kolu”, „černogolovku”. Tada sam bio plavi Deda Mraz i svi koji vide njegovu sliku se oduševe. Lepo i lako bilo je snimanje i za američku softversku kompaniju, koje smo radili na Belom dvoru – navodi ovaj pančevački statista.

Foto: Momčilo MrčkovićFoto: Momčilo Mrčković

Prema njegovim rečima, nažalost, toga nema uvek, jer neretko statiranja mogu da budu veoma teška, pre svega kada se radi po najvećem suncu.

– Mnogi poznanici znaju šta radim i traže da ih ubacim u te grupe. Međutim, kad vide koliko je teško, brzo odustanu. I zaista, posao statista nije uvek lagan kao u pomenutoj britanskoj seriji, kada nam nakon tek nekih sat i po kažu da smo gotovi i da idem kući. Kao što rekoh, to se ipak ne dešava često, već sam mnogo puta morao da ustajem u četiri ujutro i da se celog dana dobro znojim kako bih zaradio dnevnicu od 3.000 dinara. Ipak, nije mi teško da sve to podnesem, jer zaista volim to da radim. Za razliku od mnogih koji imaju strah od kamere, čak i dugogodišnji statisti, kada treba nešto i da izgovore, ja se ne libim od glumačkih uloga. A najlepše mi je bilo kada sam glumio beskućnika u seriji „Eksploziv” da me ni komšije nisu prepoznale – priseća se Momčilo.

Prijatni Erik Roberts

Mrčković napominje da je prilikom statiranja video mnogo poznatih svetskih glumaca.

– Iskreno, bojao sam se da im priđem i da se slikam s njima, jer sam doživeo da nas režiseri opominju da je to strogo zabranjeno. Međutim, svetski poznati glumci su izuzetno prijatni, ljubazni i prizemni. Recimo, oduševio me je Erik Roberts, čuveni svetski negativac, koji u privatnom životu verovatno sušta suprotnost onome što bismo očekivali. Drugi je Šon Bin, koji mi je čak mahnuo i osmehnuo mi se na snimanju serije „Robin Hud”, koja mi je bila najteža zato što se radilo baš po hladnom vremenu. Inače, izdvojio bih kao veoma prijatnog i našeg Vojina Ćetkovića – priča on.

I dok je Momčilo predstavnih starije pančevačke garde, devetnaestogodišnja Kristina Stevšić jedan je od najmlađih glumačkih izdanaka iz našeg grada i na raznim snimanjima statira od svoje šesnaeste godine.

– U Vajber grupe za statiranje ubacila me je kuma Milana Micić, koja je već izvesno vreme u tome učestvovala. I onda sam krenula da se prijavljujem i počeli su da me zovu. Prvi poduhvat je bio kviz takmičarskog duha „Stigni me ako znaš”. Tu sam bila deo publike, što mi je možda ostavilo najbolji utisak, naročito što je tim u mojim bojama pobedio. Inače, rođaci i prijatelji takmičara su u prvom redu, dok preostale tribine pozadi popunjavamo mi statisti – navodi mlada Pančevka.

Pored toga, Kristina je od svoje 13. godine član pančevačkog amaterskog pozorišta Atelje mladih, što joj pomaže prilikom statiranja.

– Radila sam i za inostrano tržište spotove i reklame, pored ostalog i za čuveni „Netfliks”. U okviru nekih scena morali smo i da trčimo po pesku i igrali smo nekakve igre, što je bilo veoma naporno zbog užasne vrućine, ali istrajali smo. S druge strane, nekada bude mnogo lakše, pa samo sedimo u kafiću, pijemo piće i za to još dobijemo neki novac. Što se plaćanja tiče, bude kako kad, ali uglavnom nije loše. Ne može da ti zameni platu, ali dobro dođe kao neki dodatni prihod. Minimum je oko dve i po do tri hiljade dinara, a nekad bude i do 15.000, kad baš dobiješ neku ulogu – priča ona.

Foto: Kristina StevšićFoto: Kristina Stevšić

Kristina ističe kako to što radi i njenim drugarima u prvi mah zvuči veoma zanimljivo.

– Oduševe se i uvek mi kažu da ih ubacim u Vajber grupu. Ubacim ih, ali većina ubrzo shvati da to nije za njih. Što se mene tiče, prvenstveno sam ušla u taj svet da bih videla kako funkcioniše. I htela sam da se bavim glumom, ali kako sam to više upoznavala, više me je odbijalo. Međutim, zato me sve više privlači to što se događa iza kamere, pa bih volela da radim, recimo, kao asistent režije. Tako da taj fakultet i nameravam da upišem, s obzirom na to da sam nedavno završila srednju školu – kaže Kristina.

I tako i Momčilo i Kristina samo upotpunjuju jedinstvenu sliku ofilmskom Pančevu…

Foto: Kristina StevšićFoto: Kristina Stevšić

„Senke nad Balkanom” projekat za pamćenje

Kristina se pojavljuje i u najnovijem, trećem serijalu „Senki nad Balkanom”, jednom od najvećih projekata snimanih u Pančevu u poslednje vreme.

– Tu sam čak igrala devojku koja dolazi na nekakvu audiciju, što uskoro tek treba da počne s prikazivanjem. Moram da kažem da je glumac i režiser Dragan Bjelogrlić bio baš dobar i nimalo nadmen i prepotentan, nego je strpljivo lepo objasnio kako treba da radimo. Slično se dogodilo i kada je holivudska zvezda i kantautor Oliver Tri snimao u Beogradu i sam sebi režirao spot. I on je bio isto veoma fin i nije se ljutio ako neko pogreši – navodi mlada Pančevka.

(Pančevac/J. Filipović)

KONGRES „DOLOVOZ“: Stručnjaci o kulturnom nasleđu Dolova narednih dana u Filmskoj kući

Održana Revija slovenačkog filma