Servisne informacije
MI PITAMO ZA VAS: Kako do komunalaca
UG Centar za posetioce Ivanovo realizovalo projekat, u znak sećanja na period sredinom prošlog veka, kada je u pomenutom selu postajala fabrika dugmadi
IVANOVO: Gomb – dugme koje je spaja
UG Centar za posetioce Ivanovo realizovalo projekat, u znak sećanja na period sredinom prošlog veka, kada je u pomenutom selu postajala fabrika dugmadi
Udruženje građana Centar za posetioce Ivanovo nedavno je realizovalo projekat „Gomb – dugme koje je spaja“, u znak sećanja na period sredinom prošlog veka, kada je u pomenutom selu postajala fabrika dugmadi, što je po mnogim Ivanovčanima bilo najlepše vreme za život.
O tome je u prostorijama pomenutog udruženja u Ulici Dože Đerđa najpre održano prigodno predavanje, nakon čega je usledila radionica pravljenja upravo dugmadi od dunavskih školjki, koju su učesnici potom presvlačili kožama i raznim drugim materijalima.
Koordinatorka projekta Živana Krejić se osvrnula na ovaj događaj i najavila još sličnih zbivanja u budućnosti.
– Pre nekoliko godina preselila sam se u Ivanovo i malo sam istraživala šta se ovde dešavalo u prošlosti. S obzirom na to da sam turizmolog želela sam da saznam da li, pored Dunava, Ivanovačke ade i drugih prirodnih lepota, ovde postoji nešto iz prošlosti što je dovoljno interesantno da napravimo neki projekat. I onda sam čula od meštana da je postojala nekada „dugmetara“, odnosno fabrika dugmadi, ali niko nije znao precizno da kaže kada je ona nastala i šta se sve oko nje događalo. Mnogi u selu su mi pričali da je formirana 1948. godine, ali sam u Istorijskom arhivu pronašla da je „dugmetara“ nastala 1954. i da se na početku zvala „Sedef“ – navodi Živana.
Ona dodaje da je ta fabrika na početku zapošljavala malo ljudi, koji su se bavili vađenjem školjki iz Dunava, ali je vremenom broj zaposlenih konstantno rastao.
– U početku su to radile ivanovačke porodice, čiji su članovi vadili školjke od aprila do oktobra i davali ih u otkup pomenutoj „dugmetari“. Inače, to su ogromne školjke, veličine otprilike dve šake. Ljudi su tada koristili neke improvizovane ručne alate, kojima su uspevali da od tog sedefa naprave dugmad. Sve u svemu, u jednom trenutku je u selu oko 120 ljudi radilo u toj fabrici, koja je 1957. godine, kada dolazi struja u selo, proširila svoju delatnost i počela da koristi plastične mase i razne nove mašine. Zapravo, tada je nastala „Inga“, u kojoj je radilo mnogo meštana, pa je fabrika imala veliki značaj za život u Ivanovu, koje je tada brojalo 2.120 stanovnika – napominje ova Ivanovčanka.
Prema njenim rečima, ljudi su pravili kolibe pored Dunava, gde su u kazanima kuvali rečne školjke, kako bi odvajali masu od mesa, kojim su hranjene svinje.
– Dok je postojala „Inga“, ljudi su proširivali delatnost tako što su pravili i krmno brašno od otpada školjki, namenjeno životinjama. Inače, sama fabrika se nalazila u Ulici 7. jula, u crvenoj kući, koja i danas postoji – napominje Živana.
O svemu tome bilo je reči tokom realizacije projekta, o čemu je štampan i katalog na tri jezika (srpski, mađarski i engleski), a sve to je podržalo Ministarstvo kulture.
– Hteli smo da oživimo sećanje na period lepšeg života u kojem je učestvovao veliki broj ljudi bez obzira na veru i naciju, jer bilo je tu i Mađara, Srba, Bugara Palćena i svi su tu složno radili. Njihova sreća se jasno vidi i na fotografijama koje smo objavili u katalogu – navodi koordinatorka projekta.
(Pančevac/J. Filipović)
