Srećnim učenjem do uspeha u životu

Čitaonica Gradske biblioteke juče popodne bila je puna prosvetnih radnika koji su došli da prisustvuju integrativno-kreativnoj radionica „Luka vrlina” i predstavljanju inovativne metodologije „Srećno učenje” sa Željanom Radojičić Lukić.

„Srećno učenje” je potpuno drugačiji sistem sticanja znanja u odnosu na tradicionalni obrazovni sistem, pre svega zato što on deci omogućava sagledavanje sveta u njegovoj celovitosti. Najvažniji Željanin autorski projekat je „Čarobno selo”, u kojem su glavni likovi učiteljice vile koje se „rađaju“ sa godišnjim dobima, za koji je dobijala brojne nagrade i u zemlji i u svetu.

Knjige iz edicije „Čarobno selo” (Foto: Gradska biblioteka Pančevo)

Reč je o konceptu srećnog iskustvenog učenja pod otvorenim nebom sa korištenjem inovativnih nastavnih resursa koji su bliski dečjim interesovanjima i njihovoj kulturi učenja. Ovakav vid učenja najsigurniji je put do funkcionalnog usvajanja znanja za kojim vape deca Z generacije.

Pored autorke, o ovoj inovativnoj metodologiji učenja govorili su i i Željanine saradnice: učiteljica Milica Mališić, koautorka radnih svezaka edicije „Čarobno selo” i učiteljica Daliborka Adžić, koja praktično u nastavi primenjuje „Čarobno selo”.

Aktivno su u programu sudelovali i učenici OŠ „Jovan Jovanović Zmaj” – horom „Zmajići” dirigovali su učiteljica Tijana Vrbat i učitelj Daniel Barbu, dok je glumačka družina iz 1-3 učiteljice Jelene Vukadinović pokazala odigrala kraći igrokaz.

Kako je bilo na radionici, možete pogledati i u ovom klipu.

Učiteljica Željana Radojičić Lukić (Banovići, 1969), autorka koncepta srećnog učenja „Čarobno selo”, uvrštena je u najbolje nastavnike sveta. Radni vek je započela krajem devedesetih u malim bosanskim seoskim školama a nakon početka građanskog rata doselila se u Banju Vrujci, gde i danas živi. Bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti integrativne nastave i celovitog pristupa učenju.

Učiteljica Željana Radojičić Lukić, autorka „Srećnog učenja” u Gradskoj biblioteci Pančevo (Foto: GBP)

Željana smatra da je za uspeh u školi, a kasnije i u životu presudno iskustvo, odnosno iskustveno učenje. U školu je krenula sa tek navršenih šest godina, ne znajući da napiše nijedno slovo. Ali, iako nije znala slova, zato je znala, kako kaže, sve vrste ptica, tačno ih razlikovala po oglašavanju, boji i veličini; znala je da se brine o domaćim životinjama; razlikovala je jasen od javora; znala je šta je matičnjak a šta majčina dušica; znala je da razlikuje miris od kukureka od divlje nane; prepoznavala je sve vrsti lokalnih šumskih gljiva. Željana zato insistira da sva deca dobiju priliku da iskustveno uče pod otvorenim nebom i da tako sagledaju širu sliku sveta putem celovitog pristupa učenju.

(Pančevac / N. S.)

 Kako osnovci vide „Muzej kroz vreme“: Kreativna radionica u Narodnom muzeju Pančevo