Rumunski vatrogasci: Drveće gori i iznad i ispod peska

Borba na peščanom terenu je neumoljiva, a komandant rumunskog tima, pukovnik Oprijan Ovidiju, objašnjava da drveće gori i iznad i ispod peska, zbog čega ugašeni požar na istom mestu ponovo bukne nakon dva do tri sata. Sa ovako specifičnim podzemnim požarom u pesku rumunski spasioci se do sada nisu susretali, ali poručuju da odustajanja nema.

Grebenačka škola kao centar solidarnosti: Topli obroci za „našu braću”
Dok vatrogasci danonoćno voze smene i gase vatru koja tinja duboko pod peskom, belocrkvanska zajednica i meštani Grebenca – gde većinsko stanovništvo čine upravo Rumuni – dočekali su ih raširenih ruku uz poruku: „Pa to su naši ljudi”. Lokalna škola u Grebencu pretvorena je u komandni centar solidarnosti gde se pripremaju domaća jela i hladno osveženje za sve spasioce. Aleksandra Popa iz Grebenca ističe da meštani zajednički kuvaju za sve dobrovoljce i „braću iz Rumunije”, poručujući da u ovakvim situacijama svi moraju pomoći jedni drugima.

„Metni me na listu, hoću da sam prvi tamo”
Vatrogasac Miladin Nedić, kome ovo nije prvi boravak u Srbiji, ponosno je preneo svoju prvu reakciju kada je čuo za požar, rekavši svom komandantu da ga odmah stavi na listu jer želi da bude prvi na terenu. Njegov kolega Davor Tomić dodaje da se na prvi poziv za formiranje grupe odmah javilo sedam do osam kolega srpskog porekla sa istom željom da pomognu. Strani spasioci ne skrivaju zahvalnost domaćinima, ističući da o njima brinu izvanredno i da im na terenu ne fali apsolutno ništa. Dok vatra u peščari polako popušta pod naletom spasilaca, u Grebencu i Beloj Crkvi ostaje svedočanstvo o prijateljstvu koje ne poznaje granice.

(RTS)