Filmska kolonija „Deliblatski pesak“ završena je, a kao i uvek radilo se tako da je bilo teško razdvojiti gde prestaje posao, a počinje druženje. Devet dana snimano je i danju i noću, nekada je dočekivano svitanje, a između dva kadra postavljan je sto, kuvalo se, razgovaralo, smišljana je sledeća scena.

Tako je već 26 godina i uprkos poteškoćama pre svega kada je reč o pribavljanju sredstava i strahu od, doduše udaljenog, požara u Peščari… Međutim, kako kaže idejni tvorac Filmske kolonije Ivan Rakidžić, nekako su se snašli.

I opet – snimano…

Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva

– Nekako smo skupili sredstava, u čemu su pomogli i učesnici kolonije, ti fenomenalni mladi ljudi. Našli smo neke sponzore i uspeli da održimo koloniju u trajanju od devet dana na veliko zadovoljstvo svih nas – navodi Rakidžić.

I to je možda najbolji način da se objasni ova kolonija: ako nema idealnih uslova – snima se u onima koji postoje, jer suština nije u luksuzu, već u tome da mladi ljudi dobiju priliku da rade film.

U koloniji su učestvovali polaznici filmske grupe Regionalnog centra za talente „Mihajlo Pupin“.

Ukupno ih je ove godine bilo oko dvadeset, računajući i prateće osoblje.

– Koncept filmske kolonije je takav da učesnici, odnosno polaznici grupe za film Regionalnog centra za talente „Mihajlo Pupin“, kroz praktičan rad realizuju svoje filmove – objašnjava Ivan.

A snimalo se ozbiljno, pa je ove godine nastao jedan veći film, uz čitav niz filmskih vežbi i kratkih ostvarenja namenjenih edukaciji.

Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva

Rakidžić posebno izdvaja upravo taj veći film, čiji scenario potpisuje mladi Pančevac Stanko Pavlov.

Za razliku od većine ranijih ostvarenja koja su imala klasičnu, narativnu formu, ovaj put mladi autori su odlučili da malo „iskorače“.

– Do sada je većina filmova koji su snimani u koloniji bila narativnog tipa. Napiše se dobar scenario, ispriča priča, ono što bismo rekli – mejnstrim film. Međutim, ovde je sada malo avangardniji pristup. Meni se to jako dopalo kada su ponudili scenario koji izlazi iz klišea dosadašnjih filmova. Još uvek nije nije završen, ali očekujem da će biti veoma zanimljiv – navodi Rakidžić.

Njegov autor Stanko Pavlov ove godine je na koloniji četvrti put.

– Ovogodišnja je definitivno jedna specifičnija kolonija. Malo ispada iz norme, umerenija je količina ljudi, a resursi su nam škakljivi. Ali, u svakom slučaju, cela atmosfera i sve što čini koloniju velikom i toliko dobrom za sve nas još uvek je veoma prisutno – kaže Pavlov.

Baš zato što je vreme bilo ograničeno, kaže, svaki dan se koristio maksimalno.

– Generalno, najvredniji mi je rad sa ljudima i jedna kolegijalnost gde svi imaju svoj udeo u nekom kreativnom procesu. Zapravo, ne mora ni da bude kreativni proces. Dovoljno je ono kada treba da se postavlja sto, pa ima dežurni, a dolaze ljudi koji nisu dežurni da pomažu. To je jedan sistem gde svako ima svoju ulogu i niko se ni zbog čega ne buni. Sve nekako teče harmonično. Nema sujete. Svi razumeju da je ovo proces snimanja filma, ali i proces života u kolektivu. Jednostavno, svi funkcionišemo zajedno – navodi Stanko.

I tu se, čini se, krije jedna od tajni dugovečnosti kolonije, jer nije dovoljno samo imati kameru, scenario i ljude koji znaju da rade svoj posao, već je potrebno da svi budu deo iste priče.

Pomoć za vatrogasce

Ove godine postojala je i bojazan od požara, koji je, bar kada je reč o lokaciji kolonije, zahvatio deo Peščare kilometarima udaljen…

Neki roditelji se i uprkos tome nisu usudili da puste svoju decu, neki ipak jesu i kako stvari stoje, nisu se pokajali, jer su ti mladi ljudi mnogo naučili i divno se proveli.

Štaviše, pokazali su i veliko srce: zajedno sa svojim mentorima, sakupili su, odneli i predali pomoć za vatrogasce koji su se borili sa vatrenom stihijom…