Pančevci na Oktoberfestu osetili duh najveće pivske fešte

Foto: Privatna arhivaČlanovi ekipe su se tokom dana povremeno razdvajali, jedni su obilazili grad, drugi muzeje i znamenitosti, a bilo je i onih koji su otišli da vide „Alijanc arenu“, stadion minhenskog Bajerna.

Pančevci su tako spojili ono zbog čega su došli u Minhen sa obilaskom grada i njegovih poznatih mesta.

Za stolom ceo svet

A onda je došao Oktoberfest u svom punom sjaju.

Bojan kaže da je upravo druženje sa ljudima iz različitih krajeva sveta ostavilo možda i najjači utisak.

– Upoznali smo toliko ljudi da je teško sve i nabrojati. Imamo sada prijatelje iz Španije, Madrida, Južne Afrike, Argentine, Francuske… Sa nekima smo se upoznali za stolom i odmah krenuli da pričamo kao da se znamo godinama. Jedni druge već zovemo da se ponovo vidimo – priča Bojan.

Posebno im je ostalo u sećanju druženje sa grupom Španaca.

Upoznavanje je bilo spontano, kao što to na Oktoberfestu često biva – nekoliko reči, zdravica, pivo i već se stvara novo društvo.

– To je ono što je specifično za Oktoberfest. Niko mnogo ne komplikuje. Sedneš za sto, upoznaš čoveka i već posle nekoliko minuta zajedno nazdravljate. Svi su došli da se druže i provedu, pa je nekako lako stupiti u kontakt. Tako smo se veoma brzo uklopili u atmosferu, jer smo i inače veoma pozitivni i otvoreni – dodaje Srđan.

Polke i „Gansi“

Oktoberfest ima svoju tradicionalnu muziku, ali se repertoar u velikim šatorima ne završava na bavarskim melodijama i polkama.

Pančevce je posebno iznenadilo koliko se različiti muzički ukusi mogu spojiti u jednom prostoru.

– Sviraju tradicionalnu nemačku muziku, polke, sve ono što očekuješ, ali onda krenu i stari rok hitovi. Čuli smo i „Rolingstonse“ i „Ganse“. Cela hala peva, ljudi se grle, nazdravljaju, plešu. Atmosfera je stvarno posebna – kaže Bojan.

A kada se tome dodaju ogromne drvene klupe i stolovi, tradicionalne bavarske nošnje i konobari i konobarice koji, bez obzira na gužvu, iznose veliki broj krigli odjednom, dobija se prizor koji je teško prepričati nekome ko ga nije doživeo.

Pančevci su, naravno, probali i tradicionalne specijalitete.

Na stolu su se našli pečeno pile, kobasice, bavarske perece.

Jedan od detalja koji posetioci Oktoberfesta brzo nauče jeste da bavarska fešta nije mesto za žurbu.

Velike krigle se pune i prazne, muzika ne prestaje, a druženje traje satima.

– Pivo je stvarno drugačije i veoma kvalitetno. Možeš da ga popiješ prilično, a sutradan se nekako brzo oporaviš i nastaviš dalje. Mi smo, naravno, popili više nego inače, ali sve je bilo u tom duhu druženja – kaže Bojan.

Za Pančevce je, ipak, važnije od same količine bilo to što su tri dana praktično neprestano bili u pokretu.

Od ranog jutra do kasne večeri smenjivali su se šetnja, metro, centar grada, Oktoberfest, pivnice, nova poznanstva i ponovni susreti.

„Vidimo se u Madridu!“

Možda najbolja ilustracija atmosfere jeste činjenica da su neka poznanstva već dobila svoj nastavak.

– Upoznali smo ljude iz Madrida i već nas zovu da dođemo kod njih. Tako se to tamo dešava. Upoznaš nekoga za stolom, razmenite Instagram, malo se družite i već imate dogovor da se vidite ponovo. Jedan susret posebno je ostao u sećanju. U jednom trenutku prepoznali smo devojku koja ih je fotografisala prethodne godine. Kada su joj pokazali fotografiju, ispostavilo se da ona nije osoba sa slike, već njena rođena sestra. Ali iznenađenje je bilo izuzetno – navodi Srđan.

Naravno, ovakva avantura ima i svoju cenu – makar kada je reč o garderobi.

Posle nekoliko sati provedenih u prepunim šatorima, među hiljadama ljudi, sa pivom koje se prosipa, hranom koja se nosi preko stolova i neprekidnim veseljem, Pančevci su se u smeštaj vraćali daleko od besprekorno čistih.

– Ja sam došao u belim patikama. Nisam mogao da ih operem. Jaknu sam morao da perem kada sam se vratio. Sve je bilo prljavo od piva, baš kao da smo izašli iz rudnika – kroz smeh prepričava Bojan.

Ali upravo takvi detalji, kaže, ostaju deo priče koju će ekipa prepričavati još dugo.

I na kraju srpsko kolo!

Ipak, najveće iznenađenje Pančevce čekalo je tek kada su napustili prostor manifestacije.

Poslednje večeri, dok su se stepenicama udaljavali od Oktoberfesta, začuli su harmonike.

Nekoliko muzičara sviralo je ispred prostora manifestacije, a oko njih se spontano okupila grupa ljudi.

Nisu, međutim, bili Srbi ti koji su zasvirali.

Muzičari su bili tamnoputi, ali su očigledno dobro poznavali melodije uz koje se igra kolo.

Pančevci su se namah priključili, a ubrzo su zaigrali i drugi.

Među njima je bilo i Nemaca, ali i Srba koji su se zatekli na zatvaranju manifestacije. Dok su muzičari padali u sviračku ekstazu, Pančevci su im lepili novac i ubrzo se stvorilo pravo malo međunarodno kolo.

Harmonika je povela, a ljudi su se uhvatili i zaigrali kao da su na nekoj srpskoj svadbi, a ne u Minhenu, nekoliko koraka od najveće pivske manifestacije na svetu.

Poslednji dan iskoristili su i za obilazak „Alijanc arene“, a zatim je usledio povratak preko Memingena.

Kući su poneli suvenire, fotografije, malko mamurluka, uspomene, ali i kontakte novih prijatelja iz različitih delova sveta.

(Pančevac/J. Filipović)

DUGA TRADICIJA PIVARSTVA: Pančevci prvi pili pivo na Balkanu

CENE NA SABORU TRUBAČA U GUČI: Pljeskavica 600 dinara, litar kisele vode 300, a evo koliko su pivo i jogurt