MARKO I KAĆA DALI OTKAZ, NAPUSTILI BEOGRAD I SADA ŽIVE U KOMBIJU: Putuju svuda po svetu, a prati ih i pas Hugo
Marko i Kaća su odlučili da napuste komfor svakodnevnog života, daju otkaze na poslovima i upuste se u avanturu – života u kombiju. Nedavno su se vratili sa puta dugog 15.000 km do Maroka i nazad, što znači da su proveli 6 meseci u samo 6 kvadrata.
– Konkretnog plana nije bilo, samo smo znali da nam treba što više prirode i divljine – pričaju Marko i Kaća.
Najteži korona period neki će pamtiti po „kućnom zatvoru“, a neki po – oslobođenju. Ovim drugim „rezultatom“ može se pohvaliti dvoje mladih ljudi, Marko Banduka i Katarina Ćirković, koje je kovid podstakao da ostvare davno zamišljen san, otrgnu se stega svakodnevnog života i postanu nomadi.
Pored malo hrabrosti i dobre volje, za to im je bio dovoljan još samo jedan kombi u kojem preko noći biraju gde će se sutra probuditi i da li će možda živeti na nekom drugom mestu. Sada, kada su nomadi, njihova sloboda je potpuna, a život u samo njihovim rukama. Biraju gde će se probuditi, da li će udahnuti planinski vazduh, piti vodu sa izvora, ili, pak, jedriti. Biraju i gde će njihov preslatki pas Hugo svakog dana trčkarati.
– Definitvno je korona bila okidač da krenemo sa ovim projektom. Plan je postojao davno pre toga i znali smo da je samo pitanje vremena kada ćemo krenuti sa njim, ali nas je ovo praktično pokrenulo. Rad od kuće, to jest u ovom slučaju odakle god, za nas je značilo da je vreme za pokret – počinju priču Marko i Kaća.
Katarina je diplomirani fotograf, ali se pored svoje struke bavi i grafičkim dizajnom, animacijom, montažom i još mnogim kreativnim stvarima. Marko je diplomirani novinar, ali se još od fakultetskih dana okrenuo marketingu i prodaji, pa je vremenom prelazio na strane klijente i mogućnost da radi odakle god.
Marko se prvi usudio da spomene priču o nomadskom životu, ali oboma im je, kažu, ta ideja bila jako bliska. Kaća je mogla samo sa osmehom da prihvati i da se zajedno pozabave interesantnijim pitanjem – gde idemo kada napravimo kampera?
Avantura pretvaranja kombija u kuću trajala je oko tri meseca.
– Toliko se stvari izdešavalo u ta tri meseca i mi smo bili pod velikim pritiskom da sve završimo u roku koji smo zacrtali, tako da nije ni bilo razmišljanja o odustajanju. Ujedno smo prodali kola, motor i još gomillu nekih nepotrebnih stvari, tako da, na neki način, nije ni bilo povratka nazad i normalnom funkcionisanju. Shvatili smo kako da iskoristimo maksimalno prednosti remote posla, da se ne vezujemo za lokacije već da imamo potpuno slobodu da menjamo okruženje onoliko često koliko nam odgovara – navode oni.
Kako je u centru Beograda tada sve bilo zatvoreno, nije bilo ni svrhe živeti više tu. Tada su odjavili stan, proveli zimu na Divčibarama i onda se vratili na vikendicu blizu Beograda gde su mogli da se posvete sređivanju kombija pored redovnog posla.
– Sada smo trenutno u Beogradu, kao medvedi u pećini čekamo proleće. Šalimo se malo, ali smo morali da se vratimo kako bismo odradili razne servise na kombiju, ugradili grejanje i pripremili se za veliku ekspediciju koju planiramo ove godine. Zakonski je tri meseca maksimum, što se nama činilo idealno kako bismo osetili sve prednosti i mane života u kamperu. Konkretnog plana nije bilo, samo smo znali da nam treba što više prirode i divljine, a toga u Crnoj Gori ima na pretek. Ipak smo se za početak odlučili za obalu i slanu vodu, a posle toga su stigle planine i snegovi – pričaju mladi nomadi.
(Pančevac/Exploziv)
TEROR KOSOVSKE POLICIJE: Upali u dvorište Pavlovića iz Beluće zbog šajkače deda Dimitrija
PREKRAĆIVANJE VREMENA UZ UŽIČKO KOLO: Grupa turista zaigrala na graničnom prelazu VIDEO
