U okviru Ministarstva informisanja i telekomunikacija postoji Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu. Njegova koordinatorka Emina Beković ukazuje na to da bi svaki roditelj trebalo sam da proceni kada je njegovo dete spremno da koristi digitalne tehnologije.

– Mozak deteta brzo se razvija tokom prvih godina života, a deca najbolje uče kroz interakciju s ljudima, ne sa ekranima. Vreme ispred ekrana je jedna od najvećih briga savremenog čoveka, kao i to da je tehnologija glavni krivac za nedostatak odgovarajućih socijalnih veština kod dece: usporen razvoj govora i mozga, nezainteresovanost za čitanje klasičnih knjiga i tradicionalne igre sa vršnjacima, gojaznost, depresivnost – rekla je za beogradske medije Emina Beković.

U praksi vidimo da najmlađi prerano počinju da koriste digitalne uređaje. Zbog toga je važno da roditelji budu upućeni u digitalni svet svog deteta, kako bi mogli da prate sadržaje koje ono posećuje, da nadziru te aktivnosti. Takođe, trebalo bi da im ograniče vreme koje provode ispred ekrana. Ukoliko deca već koriste internet trebalo bi birati kvalitetne digitalne sadržaje koji su njima namenjeni; npr. „Jutjub kids”, internet pretraživač za decu „Kidl”. Sadržaji treba da budu edukativnog i zabavnog karaktera. Uz to, profile na društvenim mrežama ne bi trebalo da imaju deca mlađa od 13 godina.

Kvalitet vremena koje dete provede u korišćenju digitalnih uređaja važniji je od dužine vremena: bitno je da li je dete mentalno aktivno i kakvim sadržajima pristupa. Većina dece u našoj zemlji (86 odsto) koristi internet svakodnevno. Dve trećine, tj. 65 odsto, najmlađe dece (od devet do 10 godina) svakodnevno je na internetu preko mobilnih telefona. Društvene mreže svaki dan u Srbiji koristi 45 odsto dece uzrasta od devet do 11 godina; taj procenat u Nemačkoj je 11.

– Roditelji moraju da budu upućeni u internet svet svog deteta od prvog momenta korišćenja digitalnih tehnologija i da ih nauče kako da prepoznaju rizike, kome da se obrate i koje mere zaštite da preduzmu. Današnja deca su digitalno veoma spretna ali nisu dovoljno digitalno pismena, znaju više o internetu od odraslih. Ali su roditelji ti koji znaju više o životu i imaju više životnog iskustva – naglašava Emina Beković.

Najvažnije je poverenje. Roditelj uvek treba da pita svoje dete koje sajtove posećuje na internetu, sa kim četuje, da li komunicira sa nepoznatim osobama. Zbog toga je važno da roditelji budu digitalno kompetentni kako bi mogli da prate decu i učestvuju u onlajn aktivnostima svog deteta i tako potencijalne rizike svedu na najmanju moguću meru.

Koordinatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu ukazuje na to da „bez obzira na činjenicu da većina roditelja ređe koristi nove tehnologije nego njihova deca i da polovina njih priznaje da nema odgovarajuće digitalne veštine, oni uvek imaju čemu da nauče decu i kada je reč o digitalnoj komunikaciji jer sva pravila koja važe za komunikaciju licem u lice važe i na internetu i mrežama”.

Saveti roditelja u okviru škola mogu da zatraže i zakažu edukaciju putem besplatnog broja telefona 19833.

(Pančevac / S. T.)

U VASINOJ ŠKOLI ODRŽANA EDUKACIJA NA TEMU BEZBEDNOSTI DECE NA INTERNETU