Reč je o lokaciji koja se, gledano iz grada, nalazi na nekoliko kilometara od tamiškog mosta, na starom putu ka Beogradu, na manje od desetak minuta vožnje kolima.

Premda, preporuka je da se na to mesto ide biciklom ili peške, jer tada je doživljaj potpuniji, budući da put od mosta do nasipa Tamiški kubici prolazi kroz bujno šumsko rastinje.

Međutim, treba biti oprezan jer nema staza, a kolovoz je veoma uzan, pa postoji potencijalna opasnost od prebrzih vozača automobila.

Dakle, nakon nekoliko kilometara, odnosno minuta, na prvom skretanju sa asfaltnog puta naći ćete se na mestu gde se inače nalazi fabrika vode, a na pedesetak metara videćete i rampu, što znači da odatle može samo peške.

I kada ste ostavili automobil ili eventualno bicikl, to je znak da nužno ostavite sve brige za sobom i prepustite se čarobnom miru koji samo priroda može da podari.

I kada se okrenete od puta videćete, naravno, nasip i letnji put, a sa obe strane zelenu divotu.

Naime, s leve strane se iza tog šumskog pojasa nalazi naselje Duboka bara, gde su mahom locirani vikendaši ili ljudi za koje se može reći da uglavnom žive u skladu sa zakonima prirode.

Međutim, pravi zemaljski raj nalazi se s desne strane, dokle zapravo dosežu Tamiški kubici.

Tu božansku lepotu ne može da pomuti ni katastrofalna suša koja je minulog leta pogodila ove prostore i praktično kao suvu drenovinu iscedila čak i ovu močvarnu oblast.

Ipak, nije sva voda nestala, nađe se poneka barica iz koje se čuju kreket žaba i pevušenje vodenih ptica.

A one pomenute vodozemce svakog trena vrebaju u neprekidnoj potrazi za obrokom i u konstantnoj borbi na život i smrt.

Među njima su i rode i čaplje, koje ne zaziru preterano od ljudi, pa maltene i poziraju.

A ovde su uglavnom sportski pecaroši, ne profesionalni ribolovci koji gledaju da zarade, već oni koji sebi žele da daju oduška.

Na jednoj od „preživelih” barica zatekli smo i prekaljene ribolovce kao što je naš sugrađanin Ostoja, koji redovno navraća na Tamiške kubike, pomalo zbog lova na štuke na varalicu, a mnogo više zbog duševnog mira i svežine koju ovaj vazduh donosi.

On kaže da, doduše retko, ima tu i ribokrađe, ali to je već problem širih razmera, koji, na sreću, ovdašnja ribočuvarska služba prilično efikasno rešava.

Napominje da je ovog puta bilo nešto bele ribe, ali da mu svakako ulov nije na prvom mestu, već relaksacija.

Na istoj barici pecala su i tri tinejdžera, koji su se pohvalili čak s nekoliko štuka (u meri) u čuvarci.

Jedan od redovnih posetilaca ovih kubika je Beograđnin Branislav Rančić (66), koji ima pančevačko poreklo.

On kaže da je ovo mesto predivno, voda čista, a riba kvalitena i ukusna.

– Svraćam ovamo godinama, još me je dovodio i deda, koji je iz Pančeva. On je učestvovao i u izgradnji nasipa, koji napravljen tridesetih godina prošlog veka. Ova bara, na kojoj redovno pecam, spojena je cevima s Tamišem i postoji stalni dotok vode, pa nikad ne presuši. Pored bele ribe i mnogo dosadnih cverglana, bude najviše štuke, a naiđe i poneki šaran, smuđ, pa i som, kog sam i ja lovio, kao na primer pre desetak godina, kada je imao oko 20 kilograma. Najveća štuka koju sam upecao bila je oko devet kilograma. Samo da napomenem da je to najzdravija riba, jer u sebi ima selena. Inače, svakodnevno idem na pecanje i uredno plaćam dozvolu i poštujem pravila, a najomiljenije mi je ovo mesto – kaže Branislav.

Nekoliko metara od njega ribu je i vrebala jedna bela čaplja, koja uopšte nije marila za prisustvo ljudi i kao da je osećala da joj niko ništa neće nažao učiniti.

Međutim, kako kaže jedan bračni par takođe iz Beograda, koji redovno šeta Tamiškim kubicima, treba biti oprezan, pre svega kada su psi u pitanju, budući da ih pojedini neodgovorni vlasnici puštaju da šetaju bez povoca.

Zbog toga oni nose petarde i druga srdstva za odvraćanje, što preporučuju i drugim šetačima.

I tako, korak po korak i reč po reč, očas posla se nasipom stigne do takozvanog železničkog mosta.

Pored poja ptica, kroz barsko rastinje, kojim dominiraju vrbe, hrastovi lužnjaci i topola, začuo se i zvuk pente, kao podsećanje da je Tamiš u blizini.

A s njim i ljudi kao gospodari planete. Samo naizgled…