BANATSKO VELIKO SELO – Dok se u velikim gradovima praznična groznica često pretvara u gužvu i žurbu, u jednom banatskom selu vreme kao da je nakratko stalo – ili se barem vratilo onim pravim, ljudskim vrednostima. U Banatskom Velikom Selu godine su samo broj na papiru kada dođe trenutak da se okiti seoska jelka, prenosi RTV.
Tamo se ne okupljaju samo komšije, već čitava zajednica. Dok udruženje žena priprema pite čiji miris vraća u detinjstvo, a deca strpljivo greju dlanove toplim čajem, svi gledaju u pravcu puta, čekajući najpoznatijeg gosta na četiri točka – ili preciznije, na fijakeru.
Dok oštra banatska košava briše praznim ulicama, u centru Banatskog Velikog Sela atmosfera je sušta suprotnost zimskoj hladnoći. Miris domaće pite širi se selom, mešajući se sa parom iz velikih lonaca čaja. To nije običan zimski dan – već vreme kada ovo mesto pokazuje svoje najlepše lice. Već tradicionalno, meštani svih generacija okupljaju se oko velike jelke u centru. Ovde nema „starih“ i „mladih“. Dok oni najiskusniji daju instrukcije i prisećaju se kako je to nekada izgledalo, omladina i deca kače ukrase i paze da svaka sijalica zasija baš tamo gde treba.
Glavni „krivac“ za to što niko ne oseća hladnoću su udruženja žena Velikoselke i Orhideja. Njihov štand je srce okupljanja. Na stolovima su poređane tepsije tek ispečenih pita – onih pravih, starinskih, čije se kore tope u ustima. Za najmlađe, kuvan u ogromnim loncima da zagreje dlanove i obraze. Kada se upale prve lampice na jelki, nastaje tajac. Iz daljine se začuje poznati zvuk – topot konjskih kopita i zveket praporaca. Dok Deda Mraz deli paketiće i sluša želje mališana, odrasli nazdravljaju i razmenjuju lepe želje.
„Kada su mi rekli da veruju u bajke, ja sam im obećala da ću dovesti bajku u svoje Banatsko Veliko Selo. Usredsredili smo se na to da deca tu divnu čaroliju imaju u svom selu“, priča Đurđina Vojvodić, inicijatorka manifestacije.
U tom trenutku, Banatsko Veliko Selo ne deluje kao malo mesto na mapi, već kao centar sveta – onog u kojem su zajedništvo, komšijska kafa i dečji smeh jedine važne stvari. Veliki doprinos dali su Mesna zajednica, Nataša Karanović, Krajiški višeboj, „Smajli“ i Zora.
„Svi mi smo deca u duši i tako treba da ostane. Najviše smo zbog toga ovo i uradili jer dečji osmesi nemaju cenu“, dodala je Đurđina Vojvodić.
Selo je te večeri zaspalo pod svetlima jelke, grejano toplinom srca svojih meštana, dokazujući da se najlepše uspomene ne kupuju, već se stvaraju zajedno.
(RTV)
