Tokom 2025, kao i zahvaljujući kontinuiranom radu, prema oceni trinaestočlanog žirija za izbor dobitnika Novembarske nagrade, posebno su se istakle dve ustanove, naša sugrađanka i dvojica sugrađana: za socijalni rad nagrađena je Danica Petrović

Sa devedesetčetvorogodišnjom Danicom Petrović i njenom ćerkom Jasminkom bilo je zadovoljstvo razgovarati. Danica je rođena 27. februara 1931. godine u Velikom Nabrđu, u opštini Đakovo, kao četvrto dete od petoro dece u porodici. Završila je četiri razreda osnovne škole do male mature 1942.

Iste godine, 11. avgusta, dogodilo joj se nešto jezivo. Danica se priseća:

– Internirana sam sa celom porodicom i kompletnim stanovništvom našeg mesta u zloglasni logor Jasenovac – Stara Gradiška. U logoru Jasenovac na najmonstrouzniji način stradala je cela moja porodica i gotovo svi moji meštani: zapaljeni su u gasnoj komori u, kasnije, čuvenoj jasenovačkoj Ciglani. Ovaj pakao i logor preživeli smo samo moj mali brat Boško i ja.

Imali su veoma teško, bolno, siromašno detinjstvo i odrastali su sami bez ijednog člana porodice i bliže rodbine.

– Država Hrvatska nije nas zbrinula, nije nas smestila u dom za nezbrinutu decu, ratnu siročad, kao ni u internat – država nam nije omogućila školovanje. Nikada do sada, do 8. novembra 2025. godine, nisam ni od jedne države, premijera, primila nikakvo priznanje, zahvalnost, medalju, orden, novčanu nadoknadu, stipendiju, kredit, dečji dodatak, socijalnu pomoć, ratnu odštetu za izgubljene roditelje i porodicu, pretrpljeni strah – iz srca je kazala Danica Petrović.

Kako je rekla, u svojoj desetoj deceniji života, prvi put je zahvalna, i to predsedniku Skupštine grada Pančeva Tigranu Kišu, gradonačelniku Aleksandru Stevanoviću, MZ-u „Kotež” i svim zaposlenima u njoj, na ovako ukazanoj, velikoj časti i prestižnoj nagradi i povelji u oblasti socijalnog rada; zahvalna je i državi Srbiji, njenom predsedniku, i celoj Vojvodini.

– Mojoj sreći i radosti zaista nema kraja, a Novembarska nagrada vredna mi je i značajna na kraju mog životnog veka, kao da se radi o najvećim svetskim priznanjima u oblasti sporta, umetnosti, borbe za mir. Imam još samo jednu želju, a to je da mi predsednik Aleksandrar Vučić uruči Sretenjski orden 2. i 3. reda. Onda bi moja vera u pravdu koja je spora, ali dostižna, bila ispunjena i zadovoljena, a ljubav prema životu, Vladi, državi i njenom narodu bila nemerljiva i neizmerna. Zahvalna sam bogu i narodu, srećna vam svima 2026. godina – poručila je Danica Petrović na kraju.

(Pančevac / S. T.)

Novembarski laureati: Zvonimir Dimitrijević