I TO JE PANČEVO: Napuštene životinje u nadgradnji

Napuštene

Duše se pitaju posle svega: zašto se meni ovo dešava.
Kažu sebi: čemu sav trud kad…
Mogu da budu i napaćene i izranavljene.
Osakaćeni, bez ruke ili noge, znaju svoj problem.
Bezdušni ne znaju ništa, u stvari, ne osećaju.
Oni s dušom se češkaju po glavi, okreću očima.
Nekad izgledaju kao ludaci.
Nisu, samo su napuštene duše, sigurno svojom krivicom.

Životinje

Poznato je da te neće ugristi gladan pas ako ga nahraniš.
Mark Tven: to je osnovna razlika između psa i čoveka.
Ima li ičeg istinitijeg od toga?
Ako smo ikada hranili tuđu sujetu lepim rečima…
Znamo šta je smisao ove priče.
Zanesemo se, delimo komplimente gde im mesto nije.
Umesto da zanos koristimo da nama bude bolje.
Da dišemo, prodišemo i duvamo, kroz nos.

U nadgradnji

Nije lako biti odrasla osoba s obavezama i očekivanjima.
Ono – nešto moraš svaki dan. Ali, tako treba.
Zbog preživljavanja, nadgradnje, uspeha.
Opcija nema mnogo, pa se sve svodi na prilagođanje.
Škrto deljenje emocija. Siromasi smo.
Osoba koja nikad nije pomislila na samoubistvo nije normalna.
To što tu stvar ne deli ni sa kim posebna je fijoka.
Otežava juče, danas i sutra. Danas je vreme za podelu.

(Pančevac / S. Trajković)

I TO JE PANČEVO: Dve prostoproširene rečenice, Izazov, I za nekog