Magazin
Bolje slanina u postu nego OVAJ GREH, otac Ljuba objasnio šta NIKAKO ne sme da se radi
Nizom izložbi i monografijom do kraja godine pančevačka Galerija savremene umetnosti obeležava 50 godina postojanja
Pola veka Galerije savremene umetnosti u Pančevu
Nizom izložbi i monografijom do kraja godine pančevačka Galerija savremene umetnosti obeležava 50 godina postojanja
Samo jedanaest godine posle Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i sedam godina pošto je Muzej savremene umetnosti u Novom Sadu priredio prvu izložbu, u Pančevu je otvorena galerija koja će sve do danas gostiti umetnike našeg doba. Od oktobra 1976. godine u tri prostora, u kojima je bila smeštena Galerija savremene umetnosti, izlagalo je na desetine stvaralaca, i na kolektivnim i na samostalnim izložbama, i oni mlađi, još nepoznati, a i oni afirmisani, priznati i u našoj zemlji i ubeleženi i u istorije umetnosti u svetu.
Zato je jubilej od pola veka postojanja Galerije savremene umetnosti, koji će Kulturni centar Pančevo, ove godine obeležiti nizom dokumentarističkih arhivskih postavki i umetničkih izložbi, značajan ne samo za naš grad, nego i Srbiju, pa i region.
– Pošto je nemoguće u jednom ciklusu, čak i u toku nekoliko meseci, predstaviti sve što se radilo u proteklih 50 godina i pošto su prilikom obeležavanja prethodnih jubileja uvek bile prezentovane prethodne dekade, moja ideja je bila da se u ovoj godini podsetimo poslednje decenije funkcionisanja Galerije savremene umetnosti. Radove iz tog perioda smo možda videli samo jedanput, a neke i nijedanput, kada govorimo o delima koje smo otkupili zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture – objasnila je osnovni koncept obeležavanja jubileja Ivana Markez Filipović, urednica programa vizuelnih umetnosti u Kulturnom centru Pančeva i kustos u Galeriji savremene umetnosti.
O tome da je jubilej Galerije savremene umetnosti značajno za ceo naš grad posvedočila je u svom izlaganju i nova direktorka Kulturnog centra.
direktorka Kulturnog centra Pančeva Ivana Otašević VeljinFoto: Pančevac / N. S.
– Uspešnih prethodnih pet decenija svedoči, što je veoma značajno, i o tome koliko je bilo poverenje i publike, i umetnika, i saradnika u ovu instituciju. Svi oni su je zajednički gradili. A naglašavam da zato obeležavanje ovog značajnog datuma neće biti samo pogled unazad, nego i unapred, i sa našim i sa stranim umetnicima, koji će ispisati i neki budući jubilej – kazala je Ivana Otašević Veljin, direktorka Kulturnog centra Pančeva.
Dokumentarna građa će biti predstavljena na pet izložbi u Galeriji savremene umetnosti i u Galeriji Milorada Bate Mihailovića tokom aprila, maja, juna i septembra, dok će Salon umetnosti, koji sledi u oktobru, završiti ceo ciklus.
Deo višemesečnog događaja koji će nas podsećati na značajnu tradiciju Pančeva u savremenim likovnim kretanjima biće i tri autorske izložbe. Izbor Ivane Markez Filipović da to budu izložbe jednog umetnika iz najmlađe umetnosti, stripa, ali već etabliranog i prepoznatog širom sveta, među ovom trojkom najstarijeg, Aleksandra Zografa, zatim vajara keramičara iz srednje mlađe generacije, Uroša Ogrizovića, koji već gradi uspešnu karijeru i van granica naše zemlje, kao i najmlađeg, koji je izložbu zaslužio kao prvonagrađeni na prošlogodišnjem Salonu umetnosti, takođe keramičara, koji bi da se radije za njega kaže da je multimedijalni stvaralac, Nikole Gajića, govori i o tome čime se rukovodila i ona i njeni prethodnici na čelu Galerije, kada su osmišljavali postavke.
Izložba Zografa otvara se već u sledeći ponedeljak, 9. marta a u maju očekujemo zajedničku, ili bolje rečeno paralelnu izložbu Uroša Ogrizovića i Nikole Gajića, obojice keramičara, ali potpuno različitih i po senzibilitetu, izrazu, tehnici i materijalu stvaranja.
Tri prostora u kojima je obitavala pančevačka Galerija savremene umetnostiFoto: Pančevac / N. S.
Do kraja godine dobićemo i monografiju, koja će ostati i svedočanstvo za istoriju Pančeva o tome koji su značajni umetnici odavde potekli, koji su ovde stvarali i koji su ovde gostovali. Biće to, naravno, i podsećanje i na mnoge mlađe stvaraoce koji su blesnuli a potom nestali. Ivana Markez Filipović je na konferenciji za novinare istakla da je veoma značajno i to što če svoje autorske tekstove za monografiju priložiti i niz kritičara i kustosa, pa i Svetlana Mladenov, koja je zaslužna što je Galerija savremene umetnosti na samom početku rada postala značajna kulturna institucija u celoj Jugoslaviji.
(Pančevac / Nevena Simendić)
