Dudovi u Gradskom parku: Zaboravljeno blago

Svako ko je ovih dana prolazio kroz pančevački Gradski park, mogao je, pored muzeja i na još nekoliko mesta, da ugazi opale plodove tamnoljubičaste boje.

I dok stariji dobro znaju o čemu o kakvim voćkicama se radi, oni mlađi verovatno nemaju pojma da je reč o dudinjama.

A nekada gotovo da nije bilo banatskog sela u čijim se ulicama nisu nalazili redovi razgranatih dudova i tako pružali hlad tokom vrelih letnjih dana i hranili generacije dece slatkim plodovima.

Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva

Danas ih je mnogo manje, ali tamo gde su opstali, kao u Gradskom parku ili, recimo u Jabuci (na slici iznad), svakog leta podsete na neka sporija vremena.

Krajem juna i početkom jula sazrevaju dudinje – sitni plodovi belog, crnog i ređe crvenog duda.

Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva

Dovoljno je proći ispod krošnje pa da se zemlja zacrni ili pobeli od prezrelih plodova koje retko ko danas bere.

Nekada je, međutim, bilo sasvim drugačije; deca su se penjala na grane, vraćala kući umazanih ruku i usana, a domaćice od dudinja pravile sokove, slatko, pekmez, pa čak i rakiju.

Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva

Stariji Banaćani pamte da su dudovi imali i mnogo praktičniju ulogu.

Njihovo lišće bilo je osnovna hrana za svilene bube, pa je uzgoj duda bio važan deo razvoja svilarstva u Vojvodini tokom 18. i 19. veka.

Zbog toga su austrijske vlasti podsticale sadnju dudova širom Banata, pa su mnoga sela dobila čitave aleje ovih stabala.

Foto: Jordan FilipovićFoto: Jordan Filipović

Osim što daju ukusne plodove, dudovi su među najotpornijim drvećem, jer dobro podnose sušu, letnje žege i siromašno zemljište, pa bez većih problema dožive i više od jednog veka.

Mnogi primerci koji i danas krase banatska mesta posađeni su pre nekoliko decenija, a poneki su stariji i od svojih vlasnika.

Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva

Poslednjih godina raste interesovanje za dudinje i zbog njihovih nutritivnih svojstava.

Bogate su vitaminom C, gvožđem, vlaknima i antioksidansima, pa ih nutricionisti sve češće svrstavaju među takozvano „zaboravljeno voće“.

Ipak, u Banatu ih i dalje najviše jedu ptice, dok ljudi pored njih često prolaze ne zastajući.

Kao ovih dana u Gradskom parku, Jabuci, Starčevu i još ponegde…

(Pančevac/J. Filipović)

POLEN U PANČEVU: Ko kaže da dudova nema

ČUDO PRIRODE Dud i glog više od 200 godina žive u simbiozi u dvorištu manastira Oreškovica