Čekajući zbirku pančevačkih pesnika i pesnikinja, od kojih su mnogi spevali i istoriju srpske poezije, možda uzaludno u vremenu kada se izdavanje stihova ne isplati jer ih sve manje i čitača čita, dobili smo u video-produkciji Gradske biblioteke usmenu „Antologiju pančevačkih pesnika”. Nastala je nakon godina stvaranja priča o lepoj književnosti i čitanja stihova pisca, trenutno zaposlenika Gradske biblioteke Nemanje Rotara na njegovom kanalu „Book Box” na Jutjubu – uz primisao da će stihove pre neko čuti nego ih pročitati. I zato, iz uverenje da se uz poeziju može duboko doživljavati i mnogo spoznavati, poželeli smo da „Pančevac” promoviše ovu usmenu antologiju, pa smo od Nemanjnih promotivnih tekstova načinili intervju.

• Kad i u kom trenu ti je na pamet pala ideja da pesme pančevačkih pesnikinja i pesnika uvežeš u usmenu zbirku?

– Ideja je potekla od mog dragog prijatelja Stojana Bogdanovića (Šestara), pesnika, profesora, književnika i naučnika prvog reda. Jednoga dana mi je, prateći ono što godinama radim na društvenim mrežama i na mom Jutjub kanalu „Book Box”, predložio da sastavim jednu antologiju pančevačke poezije. Poslednje tri, možda već i četiri godine kazujem stihove domaćih i stranih autora. U tom kazivanju poezije, u tom tihom vraćanju pesničke reči ljudima, prirodno se rodila i ova ideja – da se na jednom mestu okupe glasovi pesnika i pesnikinja Pančeva.

Oslonac su mi, pre svega, bile antologije koje je sastavljao Miša Nikolić, kao i razgovori s mojim kolegom Milovanom Lukićem, koji mi je davao dragocene predloge i podsećao me na pesnike kojih se u prvi mah nisam setio.

• Koji ti je kriterijum bio da nekoga uvrstiš u ovu usmenu knjigu? Čula sam da si neke ispustio iz vida iako ih dobro poznaješ i ceniš.

– Jeste, tako je. Zato ova antologija ima već drugo, dopunjeno izdanje. Naravno, nijedan izbor poezije ne može biti konačan, potpun i zauvek zatvoren. I dobro je što je tako. Svaka antologija mora da ostavi nešto otvoreno, nešto nedorečeno, nešto što će neko drugi jednoga dana nastaviti, dopuniti ili drugačije sagledati. I ovaj izbor je upravo takav – ličan, slobodan, bez pretenzije da bude naučni ili teorijski presek pančevačkog pesništva. Redosled pesama i pesnika nije nastao po strogim pravilima, već po osećanju, po unutrašnjem ritmu i raspoloženju trenutka. Ovo nije klasična antologija u književnoistorijskom smislu. Ovo je jedno kazivanje, jedan lični put kroz poeziju Pančeva.

• A šta želiš da postigneš tim svojim putem kroz pančevačku poeziju?

– Čovek današnjice sve je udaljeniji od Gutenbergovog sveta, od tišine stranice i štampane knjige. Dan počinje ekranom i završava se ekranom. Između ta dva svetla često je sve manje pogleda upućenih drugom čoveku. Zato kazujem poeziju. Poezija se opire onome što je danas najglasnije: ideologiji novca, kultu uspeha, imperativu savršenstva, stalnom dokazivanju, trci za vidljivošću i popularnošću. Ona stoji nasuprot tom svetu kao tiha, ali nepokolebljiva vrednost. Poezija nas podseća da je postojalo, i da još postoji, nešto dublje, starije i trajnije od trenutnog uspeha. Poezija je majka svih žanrova. U početku beše reč – a ta reč je bila pesnička reč. U pesmi nam se, možda najdublje, obratio i sam smisao sveta. Pesnički jezik je jezik stvaranja, jezik prve i najuzvišenije čovekove potrebe da imenuje ono što ga nadilazi.

• Da li ti se sada osladilo, pa planiraš još neke slične poduhvate?

– Ova antologija je prva u nizu. Biće, nadam se, i izbora proznih tekstova, kao i izbora iz svetske poezije. Sve ono što sam proteklih godina kazivao želim da saberem u filmove koji se mogu gledati od početka do kraja, ali i sasvim slobodno — pojedinačno, po pesmama, po raspoloženju, po unutrašnjoj potrebi slušaoca. Ne morate sve ispratiti u jednom dahu. Možete se vraćati, preskakati, zaustavljati, slušati samo one pesnike koji su vam bliski.

• Da li bismo mogli da dobijemo i antologiju unutar korica?

– Što da ne. Ko zna, mada nisam o tome konkretno razmišljao. Ovu usmenu antologiju potpisuje sada video-produkcija Gradske biblioteke, pa ćemo videti. Želja mi je bila da se kroz ova kazivanja sačuva uspomena na pesnike koji su stvarali, a kojih više nema, ali i da se otvore vrata jedne bogate riznice. Ako vam se neka pesma dopadne, ako vas neki stih dodirne, možda ćete poželeti da dođete u biblioteku, uzmete knjigu tog pesnika i pročitate je celu. To bi bio najlepši ishod i puni smisao ove misije.
Jer književnost može biti skrivena, potisnuta, zaboravljena, ali ona ne nestaje. I onda, kada joj svi okrenu leđa, ona ostaje tu – kao žiška pod pepelom, kao stara lampa u biblioteci, kao glas koji čeka onoga ko je spreman da ga čuje. Zato vam otvaram ovu malu riznicu pančevačke poezije. Uživajte u stihovima. Predajte im se. Slušajte ih polako, kao što se pije dobro vino, kao što se pamte najlepši trenuci života.

Ko je u antologiji i kako do nje

Vasa Živković, Jovan Jovanović Zmaj, Miloš Crnjanski, Milan Ćurčin, Miroslav Antić, Dragutin Ilkić Birta, Dušan Trumić, Đorđe Vlajić, Momčilo Popadić, Zoran Skoko, Slavko Njagulj, Miloš Nikolić, Zoran Dušković, Branislav Radivojev, Momčilo Paraušić, Milovan Lukić, Milosava Pavlović, Tijana Savatić, Sofija Živković, Stojan Bogdanović, Bogdan Mrvoš, Božidar Vujić, Mile Biskupljanin, Violeta Blaga, Vladimir Stojšin, Vasa Pavković, Jasmina Topić, Milan Orlić, Jelena Bosnić, Dejan Ivanović, Nataša Kostić, Sanja Krstonošić, Jasna Milićev, Nemanja Rotar, Goran Trailović, Aleksandar Vukelić, Dejan Bosnić, Dragoslav Lacković, Dragana Mladenović, Gordana Vlajić, Gradimir Stojković, Milosav Veselinović, Valentin Mik, Jovan Popović, Darko Ješić, Dejan Čančarević, Joan Flora i Dušan Vukajlović.
Do antologije možete doći tako što ćete jednostavno na platformi Jutjub potražiti naslov „Antologija pančevačkih pesnika”. Takođe potražite i nalog pod nazivom „Book Box” na društvenim mrežama.

(Pančevac / Nevena Simendić)

PREDSTAVLJENA NOVA KNJIGA NEMANJE ROTARA: „Minotaur” – roman o decenijama koje su pojeli skakavci