Ponekad je dovoljan jedan zagrljaj da nestanu strah, tuga i nesigurnost, da njihovo mesto zauzmu mir i osećaj da nismo sami i upravo tu jednostavnu, ali dragocenu poruku učenici odeljenja 7-1 Osnovne škole „Aksentije Maksimović“ iz Dolova preneli su kroz aktivnost „Drvo sigurnih zagrljaja“, posvećenu ljudima koji svojim prisustvom, pažnjom i ljubavlju čine njihov svet lepšim i sigurnijim.
Foto: Privatna arhivaNjihova nastavnica srpskog jezika i književnosti i odeljenjski starešina Nataša Jovanov Dragosavac ističe da su đaci za ovu priliku doneli fotografije na kojima su sa osobama u čijem se zagrljaju osećaju najsigurnije.
– To su ljudi kojima veruju, koji ih razumeju, pružaju im utehu kada im je teško i raduju se njihovim uspesima. Uz fotografije su napisali i poruke zahvalnosti, izražavajući rečima ono što se ponekad podrazumeva, a što je važno izgovoriti – koliko im znače ljubav, podrška i razumevanje najbližih. Svaka fotografija i svaka poruka postale su deo zajedničke priče o bliskosti i poverenju. Od njih je nastalo „Drvo sigurnih zagrljaja“, simbol koji podseća da se osećaj sigurnosti gradi kroz male, svakodnevne gestove: pažljivo slušanje, pruženu ruku, ohrabrujuću reč i zagrljaj koji govori da uvek postoji neko na koga možemo da se oslonimo – navodi nastavnica.
Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva
Ova aktivnost imala je i važnu vaspitnu dimenziju.
Kroz nju su učenici učili da prepoznaju i imenuju svoja osećanja, da ih izraze na iskren i primeren način, ali i da prepoznaju vrednost ljudi koji im pružaju podršku.
– Razvijanje emocionalne pismenosti podrazumeva upravo to – sposobnost da razumemo sebe i druge, pokažemo zahvalnost i gradimo odnose zasnovane na poverenju i međusobnom poštovanju. „Drvo sigurnih zagrljaja“ tako je postalo više od zajedničkog rada učenika. Ono je podsetnik da ljubav i pažnja nisu uvek sadržane u velikim gestovima, već često u najjednostavnijim trenucima koje pamtimo i nosimo sa sobom – poručuje Nataša Jovanov Dragosavac.
