Žetva suncokreta i kukuruza u južnobanatskom ataru je završena, a ratari su se okrenuli jesenjoj setvi i pripremi zemljišta za narednu proizvodnu godinu.
Iako je kukuruz ove godine rodio bolje nego lane, prinosi su i dalje ispod višegodišnjeg proseka.
Suncokret je prošao nešto stabilnije, ali suša, visoke temperature i nedostatak vlage ostavili su ozbiljne posledice na useve.
Dodatni problem predstavljaju niske otkupne cene i sve skuplji inputi, zbog kojih je poljoprivrednicima sve teže da pokriju troškove proizvodnje.
Poljoprivrednik i predsednik udruženja „Starčevački paori” Nemanja Petrović kaže da je ovogodišnja sezona još jednom pokazala koliko ratarska proizvodnja zavisi od vremenskih prilika, ali i koliko je važno da se odnos između troškova i prihoda promeni u korist proizvođača.
– Što se tiče kukuruza, prinosi su bili bolji nego lane, dok je kod suncokreta godina bila uglavnom normalna. Ipak, kukuruz je podbacio u odnosu na višegodišnji prosek. Imali smo oko šest do sedam tona po hektaru, dok je suncokret rodio oko četiri tone po hektaru. Glavni problem bili su nedostatak vlage, suša i visoke temperature – objašnjava Petrović.
Prema njegovim rečima, na useve se nije odrazio samo nedostatak padavina, već i stanje kanalske mreže u ataru.
– Problem je što ostajemo bez vlage u zemljištu, ali i bez podzemnih voda. U našem ataru nije bilo ni kapi vode ni u jednom kanalu. To se ranije nije dešavalo. Sve to pokazuje koliko je situacija ozbiljna i koliko vremenski uslovi mogu da utiču na poljoprivrednu proizvodnju – kaže Petrović.
Cena ne prati troškove
Dok vremenske prilike određuju koliko će roda biti, tržište odlučuje da li će od toga moći da se zaradi.
Upravo su otkupne cene, prema Petrovićevim rečima, jedan od najvećih problema s kojima se ratari suočavaju poslednjih godina.
Cene osnovnih ratarskih kultura dugo stagniraju, dok su troškovi goriva, repromaterijala i drugih usluga znatno porasli.
– Cene su veoma loše i već nekoliko godina se praktično ne pomeraju. Od perioda korone pšenica je sa oko 40 dinara po kilogramu pala na približno 22 dinara. S takvom cenom teško je proizvoditi, jer troškovi nisu ostali na nivou na kom su bili kada je žito vredelo 40 dinara – navodi predsednik „Starčevačkih paora”.
Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva
Petrović dodaje da se razlike u prinosima između pojedinih delova Banata sve više osećaju.
– Mi još uvek imamo neke prinose, ali u drugim delovima Banata situacija je mnogo lošija. Kada su prinosi mali, a otkupne cene niske, proizvodnja postaje neisplativa. Ne možete da očekujete da proizvođač iz godine u godinu radi sa sve većim troškovima, a da cenu svog proizvoda ne može da promeni – ističe on.
Posebno ukazuje na cenu goriva, koje je neophodno za gotovo sve faze ratarske proizvodnje – od osnovne obrade zemljišta i setve do zaštite i žetve. Iako poljoprivrednici imaju mogućnost da nabavljaju dizel po regresiranoj ceni, trošak je i dalje veliki u odnosu na prihod koji ostvaruju prodajom žitarica.
– Goriva ima, ali je problem njegova cena. Čak i kada ga nabavljamo po regresiranoj ceni, dizel košta između 170 i 180 dinara po litru. Zamislite taj odnos: pšenicu prodajete za oko 22 dinara po kilogramu, a gorivo plaćate toliko. Sve ostalo što je potrebno za proizvodnju takođe košta – kaže Petrović.
Dodatna poteškoća je naplata prodatog roda.
Kako navodi ovaj ratar, nije uvek problem pronaći kupca, već obezbediti da novac bude isplaćen na vreme.
Za poljoprivrednike koji moraju da finansiraju naredni ciklus proizvodnje kašnjenje u naplati može da ugrozi nabavku semena, goriva i đubriva.
Pšenica se seje u suvu zemlju
Jesenji radovi u ataru počeli su u nepovoljnim uslovima.
Setva pšenice je krenula, ali je zemljište zbog nedostatka padavina suvo, dok osnovna obrada na većem delu parcela još nije počela u punom obimu.
– Ozbiljniji radovi počeli su tek pre nedelju dana. Sada čekamo kišu, da pšenica može da nikne i da krenemo dalje s radovima za naredne jare useve. Inače, ja primenjujem klasičan plodored, u kom se smenjuju pšenica, kukuruz i suncokret. Na približno trećini površina zastupljena je svaka od ove tri kulture, dok šećerna repa i soja nisu značajnije prisutne u strukturi setve u našem okruženju – objašnjava Petrović.
Takav raspored omogućava smenjivanje kultura i racionalnije korišćenje zemljišta, ali ne može da nadoknadi nedostatak padavina.
Za uspešnu setvu i nicanje pšenice potrebna je vlaga u površinskom sloju zemljišta, a dalji tok jesenjih radova u velikoj meri zavisiće od toga kada će i koliko kiše pasti.
Za poljoprivrednike je, ističe Petrović, važno da proizvodnja ponovo postane ekonomski održiva.
To podrazumeva ne samo odgovarajuće prinose već i cenu koja omogućava pokrivanje troškova i ulaganje u narednu sezonu, kao i pouzdaniju naplatu predatog roda.
(Pančevac/J. Filipović)
Pčelari pozivaju voćare i ratare da pažljivo koriste pesticide
