Nemac koji je izabrao pravoslavlje i preselio se u Republiku Srpsku

Ba­nja­lu­ka – Ba­va­rac An­dre­as Lu­cen­berg, kog su me­di­ji opi­sa­li kao hu­ma­ni­tar­ca i pri­ja­te­lja srp­skog na­ro­da još od de­ve­de­se­tih go­di­na, od­lu­čio je ne­dav­no da na­pu­sti Ne­mač­ku i osta­tak ži­vo­ta pro­ve­de u Re­pu­bli­ci Srp­skoj, prenosi RTRS

Četvoro srpskih državljana povređeno u udesu na putu Budva – Petrovac

„Imi­grant” iz Ne­mač­ke ni­je tek obič­ni do­se­lje­nik, jer ga opi­su­ju kao čo­ve­ka ko­ji je sim­pa­ti­je pre­ma srp­skom na­ro­du is­ka­zi­vao de­ce­ni­ja­ma, iz­me­đu osta­log, i sla­njem hu­ma­ni­tar­ne po­mo­ći za vre­me ra­ta, zbog če­ga su ga ne­ki su­na­rod­ni­ci gle­da­li is­pod oka. Sve dok po­čet­kom go­di­ne me­di­ji ni­su ja­vi­li da je pro­dao svu imo­vi­nu u do­mo­vi­ni, a pen­zi­o­ner­ske da­ne re­šio da pro­ve­de, ka­ko ka­že, u „naj­lep­šoj ze­mlji”.

To što je An­dre­as svoj no­vi dom pro­na­šao upra­vo u Re­pu­bli­ci Srp­skoj no­vi­na­ri­ma se ne­dav­no uči­ni­lo kao po­seb­no za­ni­mlji­vo, jer je reč o do­ju­če­ra­šnjem su­gra­đa­ni­nu Kri­sti­ja­na Šmi­ta (ne)ime­no­va­nog su­per­vi­zo­ra, Nem­ca za kog po­sto­ji per­cep­ci­ja u do­brom de­lu jav­no­sti da ima pot­pu­no opreč­ne sim­pa­ti­je pre­ma Re­pu­bli­ci Srp­skoj. U vre­me­nu ka­da su po­li­tič­ki od­no­si iz­me­đu Srp­ske i za­pad­nih cen­ta­ra mo­ći če­sto na­pe­ti, pri­ča o An­dre­a­su Lu­cen­ber­gu, pen­zi­o­ne­ru iz Ba­var­ske, uno­si do­ne­kle dru­ga­či­ju per­spek­ti­vu. An­dre­as je, ka­ko je sam is­pri­čao, ob­i­šao sva­ki deo Srp­ske, upo­znao lju­de, kul­tu­ru, na­čin ži­vo­ta i ste­kao pri­ja­te­lje. No, da su nje­go­va ži­vot­na opre­de­lje­nja u do­broj me­ri mo­ti­vi­sa­na i po­li­tič­kim sta­vo­vi­ma, pre­po­zna­je se po to­me što je­dan od raz­lo­ga zbog ko­jih je do­šao u Re­pu­bli­ku Srp­sku je­ste i nje­go­vo ne­za­do­volj­stvo ne­mač­kom po­li­ti­kom, na­ro­či­to od­no­som pre­ma srp­skom na­ro­du i Srp­skoj. Ali i ne sa­mo to. Vo­đen je, ka­že, že­ljom da ži­vi u skla­du sa vred­no­sti­ma ko­je vi­še pro­na­la­zi me­đu Sr­bi­ma ne­go u dru­štvu iz ko­jeg do­la­zi.

„Na­rod u Ne­mač­koj je ve­o­ma ne­za­do­vo­ljan po­li­ti­kom, po­seb­no zbog to­ga što se ne­mač­ka vlast pre­vi­še me­ša u unu­tra­šnje stva­ri Re­pu­bli­ke Srp­ske”, iz­ja­vio je An­dre­as za Ra­dio-te­le­vi­zi­ju Re­pu­bli­ke Srp­ske.

Da su nje­go­vi sta­vo­vi mo­žda pro­roč­ki, a mo­žda i ve­ro­do­sto­jan po­ka­za­telj po­li­tič­kih kre­ta­nja Evro­pe, po­ka­zu­ju no­va is­tra­ži­va­nja, po ko­ji­ma je Al­ter­na­ti­va za Ne­mač­ku (AfD) pr­vi put po­sta­la naj­ja­ča po­li­tič­ka sna­ga u Ne­mač­koj sa čak 26 od­sto po­dr­ške Ne­ma­ca.

Iako je ger­man­skog po­re­kla, An­dre­as za se­be ka­že da ima slo­ven­sku – srp­sku du­šu. Na dru­štve­nim mre­ža­ma ot­krio je ne­vla­di­nu or­ga­ni­za­ci­ju Po­kret „Od­bra­na Srp­ske” i po­že­leo da po­sta­ne njen član. Or­ga­ni­za­ci­ju, na­i­me, či­ne bor­ci ko­ji su uče­stvo­va­li u stva­ra­nju Re­pu­bli­ke Srp­ske.

Za An­dre­a­sa Srp­ska ni­je sa­mo no­va adre­sa, već sa­svim no­vi na­čin ži­vo­ta. To­li­ko je ste­kao sim­pa­ti­ja za na­rod i ze­mlju da je od­lu­čio da iz ka­to­li­čan­stva pre­đe u pra­vo­slav­nu ve­ru.

„Naj­ve­ći raz­log je to što su gra­đa­ni Srp­ske slo­žni, je­din­stve­ni i po­dr­ža­va­ju jed­ni dru­ge. Mo­ja du­ša i mo­je sr­ce pri­pa­da­ju Re­pu­bli­ci Srp­skoj”, is­ta­kao je An­dre­as.

Za An­dre­a­sa, Re­pu­bli­ka Srp­ska ni­je sa­mo no­va adre­sa, već, ka­ko ka­že, no­vi ži­vot­ni iden­ti­tet. Nje­go­va pri­ča na­vo­di na po­mi­sao da ni­su svi po­sma­tra­či sa Za­pa­da nu­žno ne­pri­ja­telj­ski na­stro­je­ni pre­ma Re­pu­bli­ci Srp­skoj, ne­ki, po­put An­dre­a­sa, upra­vo u njoj vi­de vred­no­sti ko­je su na Za­pa­du u do­broj me­ri iz­gu­blje­ne ili po­ti­snu­te. Sr­be do­ži­vlja­va kao svo­ju no­vu po­ro­di­cu, a za­hval­nost za to­pli­nu i pri­hva­ta­nje ko­je je ov­de ose­tio ne kri­je. Ov­de je, ka­že, pro­na­šao svoj mir, dom i bu­duć­nost.

Dodik: Sa BiH nisu zadovoljni ni Srbi, ni Hrvati, ni muslimani, ali…

Po­seb­no mu je dra­go što je bio pri­su­tan to­kom obe­le­ža­va­nja Da­na re­pu­bli­ke, 9. ja­nu­a­ra, jer, ka­ko je na­veo, sa­da i on se­be do­ži­vlja­va kao deo Srp­ske.

(Pančevac/RTRS)