Poljoprivredna sezona je završena, a proizvođači sada svode bilanse i kada je reč o troškovima poljoprivrednika, jedan od najuglednijih proizvođača u okruženju Marko Škrbić iz Jabuke, pored ostalog ističe da udeo cena mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu u celokupnoj ratarskoj proizvodnji iznosi oko nekih 40 odsto.

– I ako su te stavke nominalno poskupele više od deset odsto na godišnjem nivou, onda automatski dolazimo do iznosa sveukupnog rasta naših troškova na godišnjem nivou oko četiri odsto. Međutim, jednu od najvećih glavobolja poljoprivrednicima predstavlja najnoviji iznos zakupa državnog zemljišta, koje većina poljoprivrednika obrađuje. Na pomolu je problem jer zakup prve klase takvih parcela sada košta 92.000 dinara po hektaru. I ako znamo da je minule katastrofalne sezone zbog nezapamćenih suša rodilo tri tone kukuruza po hektaru i ako je otkupna cena ove strateški važne ratarske kulture trenutno 24 dinara za kilogram, dolazimo do ukupnog iznosa naše bruto zarade od 72.000 dinara po hektaru. U prevodu, to je čak 20.000 dinara niže od pomenute cene zakupa zemljišta. A gde su tek svi drugi nemali troškovi – navodi Marko Škrbić, koji je i predsednik jabučkog udruženja poljoprivrednika „Prvi klas”.

Ovaj ratar je zbog toga izneo bojazan da državne njive neće biti ubuduće ni izdate nikome, izuzev velikim kompanijama.

– Mislim da su mali proizvođači već odavno u skoro bezizlaznoj situaciji, a sada su u problemu i srednji, to jest oni koji obrađuju od 200 do 500 hektara. Njihovoj računici ne odgovara ni da je kukuruz rodio po desetegodišnjem proseku od oko 5,8 hektara. Ne pomaže čak ni to što je u odnosu na prošlu godinu otkupna cena veća četiri dinara, a u odnosu na pretprošlu za osam. Iako je to najbolje dosad, nije ni blizu potrebama poljoprivrednika. Zbog toga mnogi ljudi nude zemlju na prodaju – naglašava poljoprivrednik.

Škrbić ipak pozdravlja to što je država dala proizvođačima sveukupno tokom godine oko 40.000 dinara po hektaru, ali ističe da podrška za obnovu mehanizacije gubi smisao.

– Činjenica je da kad kupiš traktor, imaš povraćaj od 50 odsto za priključnu mehanizaciju bez poreza. Međutim, mi to uglavnom svi već imamo, pa državne pare treba usmeriti na inpute. U mom selu svako već poseduje nov traktor, ali i na grbači nosi kredit koji ne zna kako će da plati – kaže on.

Ratar iz Jabuke je napomenuo da, kada je reč o nabavci đubriva i sredstava za zaštitu, proizvođači uvek pregovaraju s dobavljačima i traže one najpovoljnije.

– Oscilacije u cenama mogu da budu i 30–40 odsto. Razlike su najizražnije kada je reč o plaćanju, odnosno da li se plaća odmah ili na „agrorok“, što znači da uzmeš robu sada i da je platiš nakon skidanja letine. Međutim, u tom slučaju gubiš pravo na rabat i uštedu od oko 20 odsto. Kako većina poljoprivrednika nema odmah novca u kešu, veliki broj njih uzima robu na „agrorok“ i sve mu je skuplje, jer su uslovi na tržištu veoma teški – poručuje predsednik udruženja „Prvi klas“.

(Pančevac/J. Filipović)

Stručnjaci na skupu u Pančevu: Poljoprivreda pred izazovima klime

Upozorenje Ministarstva poljoprivrede: Prijavite spaljene njive!