Kraj zimnice sa krajem zime na pančevačkoj pijaci

Tezge, umesto tegli sa zimnicom, sve više osvajaju prve jagode. Ali, dok one koštaju 1.000 dinara, biće i kupaca kiselog kupusa i preostalog ajvara. Kupaca u subotu, na pijačni dan na pančevačkoj Zelenoj pijaci, nije bilo mnogo. A prodavci se nisu mogli složiti oko toga da li je uzrok „visok datum”.

– Ma nema tu nikakve razlike. Narod nema para. Mada, ko zna. Ko ima, ima. Da se nešto jede mora. A i ne treba preterivati sa cenama. Još prošle godine ljudi su kupovali na šta prvo naiđu, a sada više nije tako. Da vidiš, kako paze. Što bi na primer plaćali zelen i po 800 dinara po kili, kada veza može da se nađe i za 150, a dovoljna je za supu – priča nam je Slađa.

– Ma kako da se ne primećuje. Uvek se bolje prodaje kada stignu penzije – tvrdila je Violeta.

A na tezgama i dalje zimsko voće i povrće: limuni, pomorandže, jesenji kupus i krompiri, tvrdnjikavi spanać, kao i salate, paradajz i krastavci koji sunce nisu videli. Ali, ima tu još i barenih paprika, kiselog kupusa, i u listovima i ribanog, po koja tegla ajvara ili džema…

Iako se u celom svetu od davnina kisele, suše, ukuvavaju namirnice, ili se pohranjuju u mast.., reč „zimnica” nije laka za prevođenje i na neki nama bliski evropski jezik. Čak ni Nemci koji uz kobasice vrlo rado jesu kiseli kupus, ili zauerkraut, nemaju jednu reč za zimnicu – prevod je opisan: „zalihe za zimu”.

I da li su naše zalihe za zimnicu istekle – jer i zima ističe.

– Ugojio sam se bar 7-8 kila. A nisam skoro ništa jeo. Valjda je u pitanju vrsta hrane: sarme, podvarak, suvo meso, „sulja” sa suvim mesom, pečenje, slave – smeje se dok nam priča naš sugrađanin Mile.

Hrana se ne baca

Ne odbija, dodaje, nijednu vrstu zimnice: ali najviše voli salatu od kiselog kupusa sa ljutom paprikom, ali, dodaje, ne fali ništa ni turšiji, barenoj paprici…

A da li je pravi?

– Ne. Ne mogu da teram ni ženu da u jedan slobodan dan u nedelji sprema zimnicu. Dođe kući u pola pet popodne. Radi i subotom. Zato je kupujem već nekoliko godina ovde na pijaci. Posebno ajvar. Mogu da pričaju šta hoće, ali nijedan iz prodavnice, pa ni najskuplji, nije kao ovi na pijaci. Naravno, samo kod prodavaca koji je prave od pečene paprike – priča nam ovaj četrdesettrogidšnjak.

I prodaje se zimnica, sve više svake zime, svedoče naši prodavci.

– Super je išla ove godine. Ne može narod da sprema. Kad? A i cene su bile iste kao prošle godine. Najbolje su se prodavali ajvar, ljutenica, kuvani paradajz, peglane paprike – nabraja Slađa Pešić.

Ostala još po koja tegla dok tezge ne ozelene

Uvek ubaci i nešto novo, a pred kraj sezone to je bio ukiseljeni kelj. Za slikanje nije jer po izgledu isti je kao kiseli kupus jer izbledi u sirćetu. Ali, kažu kupci, ukus je čak puniji i slasniji od kupusa. Pa ko voli da eksperimentiše, neka proba. Tehnologija pravljenja je ista. Ipak je skuplji – 250 dinara kila dok se kiseli kupus prodaje za 150 – pošto i ulazna sirovina, to jest kelj, ima veću cenu.

Za kilo barene, i zelene i paradajz paprike sa celerom i peršunom, treba dati 400 dinara. Ostalo je još i hrena – teglica, ne skroz mala – za 300, ajvar za 1.000, šalša sa bosiljkom za 800, a i pekmezi od kruške, kao i, još jedna novina, onaj od pomorandže i šargarepe.

I kod Violete Ivkov još ima ajvara. Ali njen adut su kolači, oni sitni.

Za zaposlenu ženu kupovina kolača često jedini izlaz

– Kad će žene to da prave. Nema se vremena. Kod mene je uvek sveže. Najpre odu vanilice, a nikada ne ostane ni štrudla od maka – kaže nam ova žena, koja sve sastojke i za kolače i za zimnicu, odgaja, zajedno sa porodicom, na gazdinstvu „Ivkov” u Bavaništu.

A do sledećeg vikenda stići će i plate, ili bar njen prvi deo. A i penzije za one koji ih primaju ranije. A „junak” našeg sledećeg izveštaja, pred sledeći izveštaj sa pančevačke Zelene pijace neće biti ni ajvar ni luk, nego cveće – jer stiže Osmi mart.

(Pančevac / N. S.)

PANČEVAČKA PIJACA: Ekskluzivni luk pogačar