Isidora Sekulić – „nedolična” za Pančevce

Zmaj Jova nije se sećao Pančeva po lepom jer ovde mu je pomrla skoro cela porodica, pa i voljena Ruža, zahvaljujući čemu i imamo njen grob na Starom pravoslavnom groblju. Miloša Crnjanskog smo primorali da pored nauka za koje se školovao, jezika, zemljopisa i istorije, skače sa gimnazijalcima na časovima gimnastike. I zbog toga, a i zbog odnosa upravitelja Gimnazije i još ponekih, u pismu Svetislavu B. Cvijanoviću, čuvenom beogradskom knjižaru i izdavaču, u jednom pismu je napisao: „Hvala vam na pozdravima. U Pančevu mi, uostalom,  možete i sami misliti, nije slavno, gledaću i sam da se odavde što pre iskobeljam”.  A slično se u Pančevu osećala i Isidora Sekulić, pa možda i gore – jer je bila žena.

Hleb je zarađivala, poput Crnjanskog, radeći u školi – ali ne u Gimnaziji, nego u Srpskoj višoj devojačkoj školi, držeći časove matematike i prirodnih nauka skoro devet godina. Njen boravak u Pančevu je trajao od 1897. do 1909. i bio je obeležen sve vreme otporom sredine.

Najpre su joj dali manju platu nego koleginicama, ali će joj život zagorčavati ponajviše pančevački malograđani. Smatrali su da se ponaša „nedolično”. Zgražavali su se zbog toga što je sama šetala pored Tamiša, što je vozila bicikl i pušila na javnom mestu! Proglašena je i „kosmopolitom” kojoj nedostaje patriotizma. A razlog je bio što je mnogo govorila i pisala o nekim stranim kulturama, što je prevazilazilo moć poimanja mnogih komšija koji su jedva dobro govorili i sprski jezik. Bila je pritom suviše gorda i čudna, jer je u samoći čitala i razmišljala… A što se tiče viših organa, tek su imali čemu se začuditi pošto je, čim joj je „plaća” bila dignuta na nivo ostalih nastavnica, „visokoslavnom školskom savetu” poslala zahtev  da primanja svih nastavnica budu jednaka onim od nastavnika.

Tabla na nekdašnjoj Višoj srpskoj devojačkoj školi (kuća na uglu ulica Dimitrija Tucovića i Svetozara Miletića)

U znak sećanja na njenu borbu za ženska prava u doba kada je to malo koja žena radila u Srbiji, tokom devedesetih godina 20. veka, Centar za žene u Pančevu poneo je ime „Isidora”, po ideji osnivačice Biljane Regodić. Promovisalo se tu žensko stvaralaštvo. Takođe, žene izbeglice koje su tada stizale sa ratnih područja, mogle su tu dobiti izvesnu materijalnu, ali što je još bitnije i psihološku pomoć i podršku Pančevki.

(Pančevac / Nevena Simendić)

CRNJANSKI U PANČEVU: Beskrajni plavi krug, u njemu upaljač