Pčelarska godina 2026. za sada protiče veoma uspešno i sve ukazuje da bi mogla ostane upamćena kao jedna od najboljih u poslednjih 20 godina, kako po razvoju pčelinjih društava, tako i po ostvarenim prinosima meda, ocenjuje dugogodišnji predsednik „Društva pčelara – podružnica
Pančevo“, Aleksandar Cvejić.
Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva
– Iako smo iza sebe imali relativno jaku i dugu zimu, pčelinja društva su ove godine znatno bolje prezimila nego prethodne sezone. Pčele su iz zime izašle jake i zdrave, što je bio odličan preduslov za dalji razvoj – ističe Aleksandar Cvejić.
Dodaje da je sa dolaskom proleća brzo krenula voćna paša, a zatim i cvetanje uljane repice, što je omogućilo intenzivan razvoj pčelinjih društava pred glavnu bagremovu pašu.
Pčelar napominje i da su prinosi sa uljane repice bili zadovoljavajući i u proseku su iznosili oko 10 kilograma meda po košnici, ali ističe da je bagremova paša ove godine donela izuzetne rezultate.
– U području Deliblatske peščare bagrem je počeo da se otvara oko 2. maja, a vremenski uslovi bili su gotovo idealni za lučenje nektara. Jednostavno, bagrem je ove sezone medio kao retko kada. Naša SMS vaga zabeležila je rekordni dnevni unos nektara od čak 10,2 kilograma, što je podatak koji dovoljno govori o jačini ove paše. Prosečan prinos bagremovog meda iznosio je oko 20 kilograma po košnici, što je rezultat kojim pčelari mogu biti veoma zadovoljni – navodi Cvejić.
Trenutno je u toku cvetanje trećeg bagrema na višim nadmorskim visinama, za koji su se mnogi pčelari već opredelili, ali je Aleksandar Cvejić svoje pčelinjake preselio su uz Tamiš, gde se očekuju dobri prinosi nektara bagremca kao i polena.
Pored obilja nektara, ovakvi uslovi doveli su i do izraženog rojevnog nagona kod pčela, a zbog velike snage pčelinjih društava, ovih dana građani mogu primetiti rojeve pčela na drveću, u parkovima, dvorištima i drugim mestima širom grada.
– Rojevi pčela uglavnom nisu agresivni u trenutku kada traže novi dom. Građani ne treba da paniče niti da pokušavaju sami da uklanjaju roj. Dovoljno je da kontaktiraju s najbližim pčelarom ili mene lično, a mi ćemo rado izaći na teren i bezbedno zbrinuti roj – poručuje Cvejić.
Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva
Na kraju, pčelari apeluju na građane da prilikom kupovine meda biraju proverene domaće proizvođače.
– Kupovinom meda direktno od pčelara, potrošači dobijaju prirodan i kvalitetan proizvod za svoju porodicu, sa poznatim poreklom i bez sumnje u njegov kvalitet. Istovremeno, na taj način pružaju podršku malim pčelarskim gazdinstvima koja ulažu mnogo rada, vremena i ljubavi u proizvodnju meda i očuvanje pčela, koje imaju nezamenljivu ulogu u prirodi i poljoprivredi – zaključuje pančevački pčelar.
(Pančevac/J. Filipović)
