Ratko Mladić, komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, bio je jedan od srpskih vojnih lidera tokom raspada Jugoslavije i rata u BiH, a tokom sukoba komandovao je ključnim vojnim operacijama.
Rođen je 12. marta 1942. godine, dok pojedini izvori navode 1943. kao godinu njegovog rođenja, u selu Božanovići kod Kalinovika, koje se u to vreme nalazilo u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, formiranoj pod okupacionim vlastima na teritoriji Kraljevine Jugoslavije.
Njegov otac Neđo Mladić (1909–1945) bio je komandant partizanskog odreda i poginuo je u borbi sa ustašama.
Nakon završene osnovne škole, Mladić se preselio u Beograd, gde je završio Vojnoindustrijsku školu u Zemunu. U Jugoslovensku narodnu armiju stupio je 1961. godine, kada je putem konkursa upisao Vojnu akademiju.
Savezu komunista Jugoslavije pristupio je u februaru 1964. godine, dok je u aktivnu vojnu službu stupio 1965.
Vojna karijera
Prvi raspored dobio je u 3. armijskoj oblasti, u garnizonu u Skoplju. Kao potporučnik komandovao je vodom 89. pešadijskog puka.
Čin potpukovnika dobio je 1980. godine, kada je radio u Odeljenju za operativnu nastavu u komandi garnizona Skoplje. Nakon toga postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade u Štipu.
Tokom 1991. godine Mladić je bio pomoćnik komandanta 52. prištinskog korpusa na Kosovu i Metohiji. Ubrzo potom došlo je do ozbiljnog pogoršanja situacije u Hrvatskoj i početka intenzivnijih borbenih dejstava između hrvatskih paravojnih snaga i dela JNA. Mladić je krajem juna iste godine premešten u Knin, gde je postavljen za komandanta 9. korpusa JNA.
Na mesto načelnika Glavnog štaba Vojske Republike Srpske postavljen je u maju 1992. godine i na toj funkciji ostao je do decembra 1996. godine.
Mladić je 4. oktobra 1991. godine vanredno unapređen u čin general-majora, a 24. aprila 1992. godine vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika.
Pred početak hrvatske ofanzive na Srpsku Krajinu, predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić 2. avgusta je objavio da preuzima komandu nad vojskom i da Mladića uklanja sa mesta glavnokomandujućeg.
Karadžić je Mladića optužio za gubitak dva najvažnija srpska grada u zapadnoj Bosni – Glamoča i Bosanskog Grahova, koji su zauzeti tokom hrvatske ofanzive leta 1995. godine, što je ubrzo dovelo do naglog kraha Srpske Krajine.
Mladiću je tada ponuđena nova funkcija, odnosno mesto specijalnog savetnika vrhovnog komandanta za koordinaciju zajedničke odbrane Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.
Međutim, Mladić, koji je imao veliku popularnost među pripadnicima Vojske Republike Srpske, odbio je da se povinuje naređenju. Karadžić je zbog toga bio primoran da ga ukine u roku od nedelju dana.
Haški tribunal
Haški tribunal za zločine počinjene na prostoru bivše SFRJ podigao je optužnicu protiv Mladića 1995. godine. Njegovo hapšenje i izručenje bili su jedan od uslova za otpočinjanje pregovora Srbije o pristupanju Evropskoj uniji.
Mladić je uhapšen u Srbiji 26. maja 2011. godine, a Haškom tribunalu izručen je 31. maja iste godine. Nakon njegovog hapšenja u nekoliko gradova Srbije i Republike Srpske održani su protesti.
Suđenje je počelo 16. maja 2012. godine, dok je optužnica tokom 2011. menjana tri puta.
Druga izmenjena optužnica objavljena je 1. juna. Njome se Mladić teretio po 11 tačaka – za dve tačke genocida, šest tačaka zločina protiv čovečnosti i tri tačke kršenja zakona i običaja ratovanja.
Trećom izmenjenom optužnicom, od 20. oktobra, broj tačaka ostao je 11, ali je broj tačaka za zločine protiv čovečnosti smanjen na pet, dok je broj tačaka za kršenje zakona i običaja ratovanja povećan na četiri.
Konačna, četvrta izmenjena optužnica podnesena je 16. decembra. Imala je 11 tačaka, a u njoj se Mladić teretio za 106 zločina, za razliku od 196 zločina navedenih u prvobitnoj optužnici.
Na prvom pojavljivanju pred sudom 4. jula 2011. godine Mladić je odbio da se izjasni o krivici. Tom prilikom optužio je Haški tribunal za krajnju pristrasnost i nazvao ga „sudilištem“, tvrdeći da sud posebno želi da okrivi Republiku Srpsku i Srbiju za početak rata.
Odbrana je ukazivala na tvrdnje da je Mladić samo izvršavao naređenja, kao i da ne može biti krivično odgovoran zbog poremećaja pamćenja i nemogućnosti da razgraniči stvarnost i fikciju.
Prvostepenom presudom iz 2017. godine proglašen je krivim po svim tačkama optužnice, uključujući i za masovno ubistvo Bošnjaka u Srebrenici.
Kaznu doživotnog zatvora potvrdilo mu je sudsko veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove 8. juna 2021. godine. Predsedavajuća sudskog veća, sudija Priska Matimba Nijambe, izdvojila je mišljenje i izrazila stav da postupak protiv Mladića mora biti vođen iz početka.
Posleratni period
Ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, general Ratko Mladić smenjen je 8. novembra 1996. godine sa funkcije komandanta Glavnog štaba, koji je potom transformisan u Generalštab.
Istovremeno, Mladić je imao status aktivnog vojnog lica u Vojsci Jugoslavije. Ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice od 28. februara 2001. godine otpušten je iz redova VJ, dok je 8. marta 2002. godine otpušten i iz profesionalne vojne službe. Tada je zvanično penzionisan.
Bekstvo i hapšenje
Nakon podizanja optužnice u julu 1995. godine i njegovog odbijanja da se pojavi pred sudom, Haški tribunal izdao je nalog za Mladićevo hapšenje. U julu 1996. godine izdat je i međunarodni nalog za hapšenje.
U tom periodu Mladić je već napustio Bosnu i Hercegovinu. Ubrzo se pojavio u Beogradu, gde je tokom narednih godina živeo pod zaštitom predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića.
Nakon Miloševićevog pada sa vlasti 2000. godine, Mladić se skrivao u selu Krčmar kod Valjeva, gde je ostao do juna 2002. godine.
Tokom narednih godina u medijima se pojavilo više lažnih informacija o njegovom hapšenju.
Vlada Srbije je u oktobru 2010. godine ponudila nagradu od jednog do 10 miliona evra za informacije koje bi mogle da doprinesu njegovom hapšenju.
Mladić je uhapšen u selu Lazarevo, oko 80 kilometara severoistočno od Beograda, ujutro 26. maja 2011. godine. Vest o njegovom hapšenju potvrdio je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, dok je zbog zdravstvenog stanja saslušanje bilo odloženo.
Haškom tribunalu izručen je 31. maja, a pred sudom se prvi put pojavio 4. jula 2011. godine.
Privatni život
Život Ratka Mladića obeležila je i smrt njegove ćerke Ane, koja je 24. marta 1994. godine izvršila samoubistvo pucnjem iz pištolja. Okolnosti njene smrti do danas nisu razjašnjene, a sam Mladić tvrdio je da je ona ubijena.
Ana je bila studentkinja Medicinskog fakulteta, a pucala je iz trofejnog pištolja koji je njen otac dobio u vojnoj školi za svoja akademska dostignuća.
(Objektiv.rs)
