Završena sednica Skupštine, usvojeni rebalans budžeta i zakon o jednokratnoj podršci

Glasanje je završeno oko 13.20 časova. Poslanici su usvojili i Zakon o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu.

Usvojen je i set pravosudnih zakona, među njima i Zakon o Pravosudnoj akademiji. Usvojene su i izmene Zakona o upisu nepokretnosti i Zakona o sprečavanju korupcije.

Poslanici su usvojili i izmene Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“, kao i izmene Zakona o javnom dugu.

Usvojene su i izmene više zakona iz oblasti pravosuđa, medija, finansija, kao i izmene Zakona o crkvama i verskim zajednicama, Zakona o nacionalnom DNK registru i Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama.

Usvojeno je i više zakonskih predloga o zaduživanju Srbije za finansiranje infrastrukturnih projekata. Skupština je usvojila i više međunarodnih sporazuma, uključujući sporazume sa Angolom, Alžirom, Azerbejdžanom, kao i Zakon o potvrđivanju Opšteg sporazuma o privilegijama i imunitetima Međunarodne organizacije kriminalističke policije – INTERPOL.

Poslanici su usvojili izveštaje više državnih institucija za 2025. godinu, kao i odluke koje su podneli nadležni skupštinski odbori. Vanredno zasedanje parlamenta počelo je 24. avgusta.

Za usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu glasalo je 137 narodnih poslanika, 36 je bilo protiv, a dva uzdržana.

Prema rebalansu budžeta, ukupni prihodi i primanja državne kase planirani su u iznosu od 2.527,15 milijardi dinara, što predstavlja uvećanje od 112,45 milijardi dinara u odnosu na prvobitni budžet.

Kada je reč o prihodima, poreski prihodi planirani su u iznosu od 2.108,3 milijarde dinara, a neporeski od 382,9 milijardi dinara.

U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi učestvuju sa 83,4 odsto, neporeski sa 15,2 odsto, a donacije sa 1,4 odsto.

Privredni rast za 2026. godinu je projektovan na 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok se očekuje da će BDP u apsolutnom iznosu u ovoj godini iznositi 95,3 milijarde evra. Projektovano je da javni dug na kraju ove godine iznosi 43,8 odsto na centralnom nivou vlasti, a 44,2 odsto na nivou opšte države.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali, koji je u Skupštini obrazlagao predloženi rebalans, rekao je da je za kapitalne investicije planirano 779,9 milijardi dinara ili 7,0 odsto BDP, a za paket pomoći građanima iz budžeta 734,4 miliona evra.

Za zdravstvo je planirano 28,3 milijarde dinara više, između ostalog namenjenih za lečenje retkih bolesti, inovativne lekove, za nastavak velikih projekata poput izgradnje Tiršove 2.

Rebalansom budžeta opredeljeno je oko 25 milijardi dinara više za oblast socijalne zaštite, a ta sredstva su, između ostalog, namenjena za Alimentacioni fond i za sprovođenje Zakona roditelj-negovatelj.

Za ostvarivanje prava iz Alimentacionog fonda namenjeno je 60,7 miliona dinara, a za roditelje- negovatelje 591,5 miliona dinara.

Za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije odvojeno je 315,9 milijardi dinara. Rebalansom je namenjeno i više novca za puteve, pa je novac opredeljen za nastavak svih aktuelnih kapitalnih projekata od Ekspa do Moravskog koridora, Dunavske magistrale, Smajlija u Vojvodini, kao i za početak radova na putu Vožd Karađorđe.

– Usvojeno više izveštaja o radu državnih institucija, potvrđene dve odluke obora

Skupština Srbije je usvojila na današnjoj sednici više izveštaja o radu državnih institucija i potvrdila dve odluke nadležnih skupštinskih odbora.

Poslanici su usvojili Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 01. 01. 2025. do 31. 12. 2025.godine, koji je podnela Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, sa Zaključkom Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 16. jula 2026. godine.

Skupština je usvojila i Izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2025. godinu, koji je podnela Kancelarija za javne nabavke, sa Zaključkom Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 15. jula 2026. godine, kao i Godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije za 2025. godinu, koji je podnela Komisija za hartije od vrednosti, sa Zaključkom Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 15. jula 2026. godine

Poslanici su usvojili i Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2025. godinu, koji je podneo Fiskalni savet, sa Zaključkom Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 9. juna 2026. godine, kao i Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2025. godinu, koji je podnela Državna revizorska institucija sa Zaključkom Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 9. juna 2026. godine.

Usvojen je i Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinu, koji je podnela Komisija za kontrolu državne pomoći, sa Zaključkom Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 29. maja 2026. godine, kao i Izveštaj o radu za 2025. godinu, koji je podnela Agencija za sprečavanje korupcije, sa Zaključkom Odbora za finansije republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 29. maja 2026. godine.
Skupšitna je usvojila i Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2025. godinu, koji je podnela Komisija za zaštitu konkurencije, sa Zaključkom Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku od 3. aprila 2026. godine.

Skupština je potvrdila dve odluke – Odluku o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odluku o davanju saglasnosti na Statut Republičke komisije za energetske mreže, koji je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

– Usvojeno više zakone o zaduživanju za realizaciju infrastrukturnih projekata

Skupština Srbije usvojila je više zakona o zaduživanju Republike Srbije kod komercijalnih banaka i drugih finansijskih institucija za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Poslanici su usvojili Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod AikBanka akcionarsko društvo Beograd, OTP Banka Srbija akcionarsko društvo Novi Sad, Banca Intesa A.D. Beograd i UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd za potrebe finansiranja Projekta izgradnja brze saobraćajnice, deonica Bački Breg – Sombor – Kikinda.

Skupština je usvojila i Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod UniCredit bank Srbija a.d. Beograd za potrebe finansiranja Projekta izgradnje auto -puta, deonica Beograd – Zrenjanin – Novi Sad.

Usvojen je i zakon o zaduživanju Republike Srbije kod Banca Intesa AD Beograd za potrebe finansiranja Projekta izgradnje auto puta, deonica Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, kao i Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod Banca Intesa AD Beograd za potrebe finansiranja Projekta izgradnja brze saobraćajnice deonica Požarevac – Golubac (Dunavska magistrala).

Poslanici su usvojili i Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Banke Poštanska štedionica akcionarsko društvo Beograd za izmirivanje obaveza Akcionarskog društva za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima Transnafta Pančevo, po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu radi izgradnje naftovoda Srbija – Mađarska.

Skupština je usvojila i Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod NLB

KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD za potrebe finansiranja Projekta

izgradnje auto-puta, deonica Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, kao i Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1981 ADD 2 (2026) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije – Zajam za finansiranje javnog sektora – renoviranje zdravstvenih centara.

– Usvojene izmene Zakona o medijskim servisima i Zakona o crkvama i verskim zajednicama

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o izmeni i dopuni Zakona o javnim medijskim servisima i Zakon o izmeni i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama.

Skupština je usvojila i Zakon o dopuni Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kao i Zakon o izmeni Zakona o državnim službenicima.

Poslanici su usvojili i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj upravi, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnom DNK registru, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama.

Usvojen je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.

– Skupština Srbije usvojila izmene i dopune zakona „Svoj na svome“

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima (Svoj na svome), koji je podnela Vlada Srbije.

Za zakon je glasalo 139 poslanika, protiv je bilo 20, nije bilo uzdržanih. Poslanici su usvojili predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da Zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.
Izmene ne menjaju osnovne ciljeve i koncepciju Zakona, već predstavljaju odgovor na pitanja koja su se pojavila isključivo u njegovoj primeni i koja pogađaju značajan broj građana.

Kao jedan od primera izdvojio se položaj vlasnika porodičnih stambenih objekata u seoskim sredinama čija površina prelazi 400 metara kvadratnih, navedeno je u obrazloženju. U najvećem broju slučajeva reč je o porodičnim kućama koje nisu namenjene tržištu niti obavljanju privredne delatnosti, već predstavljaju višegeneracijske porodične objekte, građene u različitim periodima i u skladu sa potrebama domaćinstva.

Dosadašnje zakonsko rešenje nije u dovoljnoj meri pravilo razliku između takvih objekata i objekata komercijalne namene, zbog čega je u praksi uočen potreban prostor za pravičnije normiranje. Primenom važećih odredaba ovi objekti dovode se u isti položaj sa objektima izgrađenim radi ostvarivanja profita, što nije u skladu sa ciljem Zakona da zaštiti pravo na stanovanje i omogući dostupnu formalizaciju porodičnih domova.

Izmenama se otklanjaju nedoumice nastale u primeni, obezbeđuje se ravnopravniji položaj građana i dodatno unapređuje ostvarivanje osnovnog cilja Zakona, uz očuvanje njegove pravne sigurnosti i efikasnosti.

Predloženo rešenje zadržava socijalni karakter Zakona za prvih 400 metara kvadratni, dok se za površinu iznad tog praga uvodi pravična naknada po kvadratnom metru, po uzoru na model koji je Zakonom već predviđen. Na ovaj način se čuva socijalna svrha Zakona, uspostavlja se pravedniji sistem naknada, sprečava se izjednačavanje porodičnih kuća sa komercijalnim objektima, povećava se broj građana koji će pristupiti formalizaciji svojih objekata, ostvaruju se dodatni prihodi budžeta bez narušavanja osnovnog koncepta Zakona, navedeno je u obrazloženju.

Predviđene izmene ne predstavljaju uvođenje novih povlastica, već uspostavljanje pravičnog sistema naknade, kojim se različite životne i pravne situacije uređuju na različite načine, a u skladu sa načelom jednakosti propisanim Ustavom Srbije.

Osim toga izvršena su određena terminološka usklađivanja, ispravljanje tehničkih grešaka, te preciziranje pojedinih odredbi u svrhu postizanja tačnog upisa nepokretnosti, a što je u interesu pravne sigurnosti svih građana.

– Usvojen set zakona iz oblasti pravosuđa, među njima Zakon o Pravosudnoj akademiji

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas set zakona iz oblasti pravosuđa, među kojima je i Zakon o Pravosudnoj akademiji.

Za Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, koji je podnela Vlada, glasao je 141 poslanik.

Skupština je usvojila i Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama i Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnom tužilaštvu.

Poslanici su usvojili i Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnom beležništvu i Predlog zakona o dopunama Zakona o lobiranju.

Zakon o Pravosudnoj akademiji, kako je navedeno u obrazloženju, uređuje pitanje statusa ove ustanove, njenih organa upravljanja, finansiranja, obuke sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije, obuke sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika i pripravnika, kao i obuke sudskog i javnotužilačkog osoblja.

Definiše se cilj rada Akademije, odnosno pružanje teorijske i praktične obuke koji doprinosi profesionalnom, nezavisnom, samostalnom, nepristrasnom i efikasnom obavljanju sudijske i javnotužilačke funkcije i stručnom i efikasnom obavljanju poslova sudskog i javnotužilačkog osoblja.

Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaštva (VST) imaju ulogu stručnog nadzora nad radom Akademije, kroz nadgledanje rada, vrednovanjem kvaliteta rada stručnih organa Akademije, kao i mentora i predavača, na način kojim se ne ugrožava institucionalna samostalnost Akademije.

Delatnost Akademije je taksativno postavljena i predviđa organizovanje i sprovođenje i prethodne i stalne obuke, uključujući i prijemni i završni ispit za prethodnu obuku, ali i prijemni ispit za sudijske i javnotužilačke pripravnike, kao i obuku predavača i mentora.

Definisan je i krug poslova koje Akademija fakultativno obavlja, odnosno poslova koji se tiču stručnog usavršavanja advokata i nosilaca pravosudnih profesija, njihovih pripravnika i pomoćnika (javnobeležničkih), što se pretpostavlja zaključivanjem ugovora između Akademije i Advokatske komore Srbije, Komore javnih izvršitelja i Javnobeležničke komore.

Predlog zakona predviđa tri organa Akademije i to Upravni odbor (UO), koji upravlja Akademijom i broji 11 članova, direktora koji je izvršni organ Akademije i Programski savet koji je stručni organ, dok su detaljno regulisana pitanja sastava, nadležnosti, načina rada i naknada za rad sva tri organa.

U sastav UO, koji upravlja Akademijom, ulazi pet sudija koje imenuje VŠ od kojih se dvoje imenuje na predlog udruženja sudija, četiri javna tužioca koja imenuje VST, od kojih jednog na predlog udruženja tužilaca.

Pored njih, dva člana imenuje Vlada, jednog iz reda profesora pravnog fakulteta, odnosno iz reda naučnih savetnika ili naučnih saradnika u oblasti pravnih nauka, a drugog iz reda zaposlenih u Akademiji.

Programske obuke sprovode mentori, koji mogu biti samo sudije i javni tužioci, i predavači kao posebno obučena lica iz reda nosilaca pravosudnih funkcija, ali i drugih profesija.

U sastav Ispitne komisije ulaze isključivo sudije i tužioci koje imenuju VŠ i VST, dok članovi UO i Programskog saveta ne mogu biti deo Ispitne komisije.

Uređeno je ocenjivanje na prijemnom ispitu, ali i pravni lek na ocenu pisanog dela ispita, dok je odlučivanje o žalbi povereno Žalbenoj komisiji u čiji sastav ulaze sudije i javni tužioci koje imenuju pravosudna tela na predlog Upravnog odbora.

Posle utvrđivanja rang liste, a pre njenog objavljivanja, Ispitna komisija dostavlja izveštaj o sprovedenom prijemnom ispitu sa utvrđenom rang listom VST i VŠ, koji mogu poništiti prijemni ispit, ako odbiju izveštaj uz obrazloženje takve odluke.

Protiv takve odluke VST ili VŠ kandidat koji je učestvovao na ispitu može pokrenuti upravni spor.

Trajanje obuke zavisi od dužine radnog iskustva kandidata nakon položenog pravosudnog ispita, te ukoliko ima do dve godine radnog iskustva nakon položenog pravosudnog ispita, prethodna obuka za njega traje 24 meseca.

Oni korisnici koji posle položenog pravosudnog ispita imaju najmanje dve godine radnog iskustva za njih prethodna obuka traje 12 meseci, dok je prethodna obuka u trajanju od šest meseci rezervisana za korisnike koji posle položenog pravosudnog ispita imaju najmanje četiri godine radnog iskustva, a tri meseca za korisnike koji posle položenog pravosudnog ispita imaju najmanje šest meseci radnog iskustva.

Predlog ovog zakona je razmatrala Venecijanska komisija, koji je u svom mišljenju dali pozitivnu ocenu.

– Skupština usvojila izmene zakona koji se tiče realizacije projekta Beograd na vodi

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o izmenama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“, koji je podnela Vlada Srbije.

Za je glasalo 139 poslanika, protiv je bilo 33, nije bilo uzdržanih.

Poslanici su usvojili predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.

– Skupština usvojila zakon o jednokratnoj finansijskoj podršci

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu.

Za Predlog zakona o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu glasao je 141 poslanik.

Poslanici su usvojili i predlog kojim se utvrđuje postojanje naročito opravdanih razloga da ovaj zakon stupi na snagu ranije od 8. dana od dana objavljivanja, a za taj predlog su glasala 142 poslanika.

Zakonom o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu obezbeđuje se pružanje jednokratne finansijske podrške određenim kategorijama stanovništva, kao i jednokratne novčane naknade punoletnim građanima.

Jednokratna finansijska podrška biće isplaćena penzionerima i licima koja su ostvarila pravo po osnovu II i III kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti u skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, roditeljima, odnosno starateljima koji ostvaruju pravo na dečji dodatak, nosiocima prava na novčanu socijalnu pomoć, korisnicima boračkog dodatka, kao i borcima koji ne ostvaruju pravo na borački dodatak.

Jednokratna novčana naknada shodno, odredbama ovog zakona, biće isplaćena onima koji nemaju status nosioca prava u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, a punoletni su i imaju državljanstvo Srbije.

Zakonom je propisano da isplata ove dve vrste pomoći počinje u septembru, a kako je najavio prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali, koji je zakon obrazlagao i branio u Skupštini, isplata jednokratne finansijske podrške počeće 14. septembra, a jednokratna novčana naknada biće isplaćena između 22. i 25. septembra.

Što se tiče jednokratne finansijske podrške, penzionerima čija penzija za avgust iznosi do 31.092,11 dinara isplatiće se po 35.000,00 dinara, onima čija penzija je između 31.092,12 i 56.822,00 dinara biće isplaćeno po 27.500,00 dinara a onima koji primaju više od 56.822,00 dinara po 20.000,00 dinara.

Za roditelje dece koja imaju pravo na dečji dodatak jednokratna pomoć iznosi 25.000 dinara po detetu.

Toliko će dobiti i nosioci prava na novčanu socijalnu pomoć i korisnici boračkog dodatka, a borci koji nemaju pravo na ovaj dodatak po 10.000 dinara.

Propisano je da ako neko ispunjava kriterijume da se rasporedi u više od jedne kategorije, jednokratna finansijska podrška mu se isplaćuje u visini koja je predviđena za onu kategoriju za koju je iznos jednokratne finansijske podrške najviši.

Ako neko ispunjava kriterijume da se rasporedi u više kategorija za koje je iznos jednokratne finansijske podrške isti, raspoređuje se u odgovarajuću kategoriju prema sledećem redosledu: korisnik dečjeg dodatka koji ostvaruje pravo na dečji dodatak za jedno dete, nosilac prava na novčanu socijalnu pomoć, korisnik boračkog dodatka.

Što se tiče jednokratne novčane naknade ona je zapravo naknada koju Republika Srbija odnosno Ministarstvo finansija isplaćuju preko Uprave za trezor, u skladu sa ovim zakonom, primaocu jednokratne novčane naknade i to u iznosu od 6.000 dinara.

Prijava za uplatu jednokratne novčane naknade podnosi se od 7. do 21. septembra, elektronski preko portala Uprave za trezor.

Građani koji su stekli besplatne akcije po Zakonu o pravu na besplatne akcije, 6.000 dinara dobijaju po tom osnovu i ne moraju da se prijavljuju za pomoć, a ostali bi trebalo da se prijave u navedenom periodu.

Građani koji nisu sigurni da li u evidencji Ministarstva privrede imaju status nosioca prava u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije, na portalu Uprave za trezor moći će da provere imaju li taj status ili bi trebalo da se prijave.

Usvojene izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, koji je podneo narodni poslanik Miroslav Petrašinović.

Za usvajanje Zakona je glasalo 138 poslanika, nije bilo glasova protiv niti uzdržanih. Usvojeni su i amandmani Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu na 4, 7, 8. i 33. član Zakona.

Poslanici su usvojili predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da Zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.

Zakonom se sada, pored imenovanih i postavljenih lica u organima javne vlasti, kao javni funkcioner smatra i zamenik direktora Agencije, šef kabineta predsednika Vlade, šef kabineta potpredsednika Vlade, savetnik predsednika Vlade, savetnik potpredsednika Vlade, posebni savetnik ministra.

Javni funkcioneri su i direktori, članovi nadzornih ili izvršnih odbora u javnim preduzećima čiji je osnivač Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave. Zakon predvođa da kada javni funkcioner posumnja da postoji sukob interesa u obavljanju njegove javne funkcije, on je dužan da o tome obavesti svog pretpostavljenog, kao i Agenciju za sprečavanje korupcije u roku od pet dana od dana kada je uočio da postoji mogućnost da je došlo do sukoba interesa, a Agencija mora da mu odgovori u roku od 15 dana od dana kada se obratio.

Kroz poglavlje 4 definisana je nespojivost poslova sa vršenjem javne funkcije, što je urađeno kroz član 50 i novi član 50a, gde se posebno deo odnosi i na same izbore, odnosno na izbornu kampanju.

Propisano je odredbom člana 50 da funkcioner mora da odvoji naloge na društvenim mrežama i da ima poseban nalog koji koristi kao javni funkcioner i poseban nalog koji koristi kao član političke stranke.

Kada je reč o razdvajanju delovanja javnog funkcionera kao javnog funkcionera ili političara, on u toku izborne kampanje ne može da bude oslovljen ili označen na nekom političkom skupu kao javni funkcioner i ne može da bude najavljeno njegovo učešće na određenom skupu kao predstavnika određene javne funkcije. Ukoliko se to desi, funkcioner je dužan da odmah to prekine i da ispravi onoga ko je izvršio tu najavu.

Od momenta kada su raspisani izbori ne mogu da se koriste javni resursi u cilju štampanja pamfleta, nekih drugih materijala koji su potrebni za promociju političke kampanje ili, recimo, organizovanje obuka, vršenje istraživanja, korišćenje na bilo koji drugi način javnih resursa za promociju određene političke ideje.

Kada je reč o kaznenim odredbama, javni funkcioner se kažnjava kaznom od 100 do 150.000 dinara, pogotovo za odredbe predviđene članom 50, ukoliko je došlo do povrede, a vezano za vršenje javne funkcije u onom delu kada je otpočela izborna kampanja.

U obrazloženju izmena i dopuna je navedeno da je njima nastavljena reforma izbornog zakonodavstva, u skladu sa ODIHR preporukama i GRECO preporukama.

(RTV)