Požar koji je pogodio Deliblatsku peščaru obuhvatio je površinu od oko trećine ovog jedinstvenog zaštićenog prirodnog dobra, ali vatra na sreću nije uništila sve pred sobom na prostoru od nešto više od 10.000 hektara. Gostujući u emisiji „U ritmu dana“ Radio Beograda 1, izvršni direktor za šumarstvo u JP „Vojvodinašume“ Marko Marinković najavio je da će detaljno snimanje terena i popis štete krenuti onog trenutka kada i zvanično bude proglašeno da je požar potpuno ugašen.

Za potrebe izrade preciznog sanacionog plana, teren će se snimati iz aviona, satelita i bespilotnih letelica, a podaci će se kombinovati sa terestričkim merenjima sa zemlje. Zvaničnih podataka o materijalnoj šteti još uvek nema, ali je potvrđeno da je vatra zahvatila sva tri stepena zaštite.

Sama obnova odvijaće se u tri ključna pravca:
Stabilizacija zemljišta: Detaljno ispitivanje pedologije i stanja staništa nakon katastrofe.
Pomoć prirodnoj regeneraciji: Deliblatska peščara obiluje stepskim staništima i pašnjacima koji već sa prvim kišama pokazuju prve zelene izdanke. Bagremove sastojine takođe imaju veliku moć obnavljanja.
Revitalizacija šuma: Borove monokulture, koje su zbog visoke zapaljivosti predstavljale najveći problem u ovom požaru, biće trajno zamenjene kserotermnim lišćarskim vrstama kako bi se stvorile ekološki stabilnije i otpornije mešovite šume.

Zbog spuštanja nivoa podzemnih voda u celoj Vojvodini i izraženih temperaturnih ekstrema, u pripremnoj fazi se uveliko razmatra i projektovanje posebne mreže bunara unutar same peščare.

Kada je reč o fondu divljači, krupni sisari su se instinktivno povukli pred vatrenom stihijom, a pravovremena reakcija zaposlenih sprečila je uginuća na terenu.

„Interventno smo, za vreme dok je požar trajao i dok je bio jak intenzitet, otvorili frontove ograda iz ograđenih delova lovišta i kapije da divljač može da se povlači. I to se i desilo. Prema izveštajima koje smo do sada dobili, nema značajnijeg uginuća na terenu“, naglasio je Marinković.

Tokom trajanja krize, na čak 34 lokacije uspostavljena su vanredna pojilišta koja su pokrila blizu 90 odsto peščare, a na hranilišta je izneto više od 300 tona stočne repe kako bi se zbrinule životinje koje su privremeno izmeštene sa svojih uobičajenih staništa. Očekuje se da će se stabilizacijom prilika matični fond, koji broji oko 800 jelena, 300 srna i 250 divljih svinja, ubrzo bezbedno vratiti na svoje teritorije.
Marinković je odbacio tvrdnje o propustima u reagovanju, podsetivši da u peščari još od 2006. godine postoji sistem rane detekcije koji je ove godine modernizovan dodatnim termalnim kamerama.

Prvi požar je uočen na vreme i ugašen još 21. jula, ali su nezapamćeni klimatski ekstremi i ponovno izbijanje vatre na različitim lokacijama krajem jula i početkom avgusta stvorili situaciju koju je bilo gotovo nemoguće kontrolisati klasičnim metodama. Prioritet preduzeća koje gazduje sa 130.000 hektara šuma u Vojvodini ostaje potpuna sanacija ovog zaštićenog dragulja prirode.
(Pančevac/RTS)