Direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović kaže za RTS da su sistemi daljinskog grejanja u Srbiji tehnički spremni i da bi radijatori u pojedinim domaćinstvima mogli da budu mlaki već popodne. Cene grejanja uglavnom ostaju nepromenjene, dok se u Vrbasu još rešavaju problemi sa pripremom sistema.

Iako grejna sezona zvanično počinje za tri dana, zbog nižih temperatura toplane su već danas pokrenule sisteme. U Srbiji radi 60 toplana koje toplotnom energijom snabdevaju oko 670.000 domaćinstava.

Direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović rekao je u Jutarnjem programu RTS-a da propisi omogućavaju početak grejanja i pre 15. oktobra, u zavisnosti od spoljašnje temperature.

„Veći deo sistema daljinskog grejanja će danas početi sa takozvanim toplim probama, pa ćemo, shodno spoljašnjim temperaturama vazduha, pratiti situaciju i ispunjavati svoju zakonsku obavezu u skladu sa onim što nam vreme bude nalagalo“, kaže Stojanović, prenosi RTS.

Ističe da su toplane tehnički spremne za početak sezone, ali da finansijski problemi i dalje opterećuju njihovo poslovanje.

Kada će radijatori biti topli i kome prijavljivati kvarove

Stojanović objašnjava da radijatori neće odmah biti vreli i da će temperatura zavisiti od vremenskih uslova, ali i od veličine sistema daljinskog grejanja.

Prema njegovim rečima, mlaki radijatori mogu biti već u popodnevnim satima.

„U zavisnosti od veličine sistema, dok tečnost procirkuliše kroz toplovodnu mrežu, negde će to biti ranije, negde kasnije. Fina podešavanja slede tek kada se pusti radni fluid u mrežu, podstanice i radijatore“, objašnjava Stojanović.

Apeluje na građane da tokom prvih dana rada sistema prijavljuju samo ozbiljnije kvarove, poput većih curenja.

„Sistem je bio van funkcije prethodnih šest meseci i uvek imamo te, kako ih možemo nazvati, dečje bolesti na početku grejne sezone. Nije to termoakumulaciona peć da je uključite i toplota odmah krene“, navodi Stojanović.

Vrbas jedina kritična tačka

Iako su toplane uglavnom spremne, u Vrbasu su finansijski problemi uticali na blagovremenu pripremu sistema.

Stojanović kaže da je prethodnih godina obično bilo tri do pet problematičnih toplana, dok je ove godine kao kritična tačka ostao samo Vrbas.

„Ugovor za gas je regulisan i nadam se da će danas, odnosno u narednih dan-dva, i ta situacija biti razrešena, da praktično umirimo sve krajnje kupce toplotne energije“, ističe Stojanović.

Grejni dan i propisana temperatura

Režim grejanja razlikuje se od grada do grada, jer lokalne samouprave donose odluke o uslovima snabdevanja toplotnom energijom.

„Po pravilu, grejni dan traje od 6 do 21 ili od 6 do 22 časa. Vikendom i praznicima nešto je kraći, pa grejanje počinje od sedam časova. Prelazak na 24-časovno grejanje takođe je regulisan za slučaj ekstremno niskih temperatura“, objašnjava Stojanović.

Navodi da je propisana temperatura u zagrevanom prostoru oko 20 stepeni, uz dozvoljena odstupanja od jednog ili dva stepena, u zavisnosti od lokalnih propisa.

Cene grejanja uglavnom ostaju iste

Stojanović kaže da u većini gradova nije bilo promena cena daljinskog grejanja, iako su toplane početkom septembra podnele zahteve lokalnim samoupravama za eventualne korekcije.

„Korekcije su bile praktično u tri grada, odnosno opštine. Tokom leta, u julu, u Trsteniku i u fiksnom delu tarife u Novom Pazaru, kao i u Toplani Niš, koja stalno vrši korekcije u skladu sa propisanom metodologijom“, navodi Stojanović.

Naglašava da dugovanja toplana ne mogu biti osnov za povećanje cena korisnicima.

„Niko nikada, niti to propisi dozvoljavaju, niti se to radi, ne povećava cenu zato što neko nije izvršio svoje obaveze. Cene se formiraju isključivo u skladu sa opravdanim troškovima proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotom“, ističe Stojanović.

Dug toplana za gas skoro 12 milijardi dinara

Prema poslednjim podacima Poslovnog udruženja toplana Srbije, prikupljenim do početka septembra, ukupan dug toplana za prirodni gas iznosio je skoro 12 milijardi dinara, a za mazut gotovo milijardu.

Stojanović objašnjava da su u te iznose uračunata i stara dugovanja, od kojih neka potiču od pre deset, petnaest, pa i trideset godina.

„Ono što je važno jeste da sistemi daljinskog grejanja svoju godišnju obavezu za isporučene energente manje ili više uglavnom u dovoljnoj meri plate. To praktično drži sistem“, kaže Stojanović.

Prirodni gas čini 85 odsto energenata za daljinsko grejanje

Najveći deo toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja proizvodi se iz prirodnog gasa, dok se upotreba mazuta i uglja smanjuje.

„Oko 85 odsto energije proizvodi se iz prirodnog gasa. Obnovljivi izvori energije dostigli su skoro pet odsto. Mazut je pao na oko 2,5 odsto, a ugalj na 7,5 odsto“, navodi Stojanović.

Prema njegovim rečima, strategijom razvoja energetike do 2040. godine, sa projekcijama do 2050, predviđeno je smanjenje udela prirodnog gasa na oko 50 do 52 odsto.

Stojanović: Ne očekujemo probleme u radu sistema

Stojanović ističe da su obezbeđene količine energenata, uključujući prirodni gas koji se skladišti u Banatskom Dvoru i skladištima u Mađarskoj, dok toplane imaju i određene zalihe tečnih i čvrstih goriva.