Kasna setva umanjuje prinos od 10 do 30 odsto, pošto seme klija i niče tek krajem zime ili rano u proleće, a biljke postaju osetljivije na prolećnu sušu.

Međutim, usled klimatskih promena i čestih oktobarskih suša, optimalni rok se u praksi uspešno pomera i do 10. novembra. Sve posle ovog datuma smatra se kasnom setvom, premda stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević ističe za „Dnevnik“ da ratari još nisu zakasnili sve do 20. novembra.

On procenjuje da je pšenica posejana na između 250.000 i 300.000 hektara, što je polovina od planiranih površina za 2026/27. godinu, piše Dnevnik.rs.

– Ko planira da seje pšenicu, ima još vremena, najdalje do 20. novembra, mada se kasna setva ne preporučuje zbog kasnijeg klijanja i nicanja semena. „Zlatni rok“ za setvu je od 5. do 25. oktobra, bez obzira na klimatske promene, jer u tom periodu ima dovoljno vremena da se do pojave prvih jakih mrazeva razvije moćan korenov sistem i biljka uđe u fazu bokorenja (idealno je da razvije dva do tri bočna stabla). Tako pripremljena biljka bez problema podnosi niske zimske temperature – naglasio je prof. dr Malešević.

Prvi prihod ratarima

Prof. dr Malešević navodi da postoje dva glavna razloga zbog kojih se očekivao stabilan ili veći obim setve uprkos teškoj godini:

– Zbog ekstremne letnje i rane jesenje suše, mnogi ratari su potpuno odustali od setve uljane repice jer zemljište nije moglo da se pripremi na vreme, pa su postojale procene da će pšenica preuzeti te „izgubljene“ parcele. Drugi razlog zbog kojeg valja sejati pšenicu jesu stabilnost i sigurnost koje ona donosi. Pšenica za domaće poljoprivrednike predstavlja prvi siguran prihod u godini. Kada prolećne kulture (kukuruz, suncokret, soja) podbace zbog suše, ratari se okreću jesenjoj setvi pšenice kako bi osigurali kakav-takav priliv novca narednog leta. Mada, iz godine u godinu, setva pšenice donosi i neizvesnost. Žito je već nekoliko godina ispod proizvođačke cene, imamo ga više nego što su naše potrebe, a izvoz teče veoma teško.

Ove sezone, predočio je, setvu pšenice pratila je, kao nikada do sada, velika suša i tvrda zemlja, što je bio glavni problem tokom optimalnog roka, u oktobru.

– Zbog toga je deo ratara odlagao radove, čekajući kišu, dok je deo njih sejao na suvo. Padavine krajem oktobra i početkom novembra delimično su popravile vlagu u površinskom sloju zemljišta i omogućile nastavak i privođenje setve kraju. Poljoprivrednici u AP Vojvodini imaju interesa za setvu pšenice jer ozime kulture znatno bolje podnose klimatske promene i letnje suše u poređenju sa prolećnim kulturama, poput kukuruza i soje – ukazao je prof. dr Malešević.

– Iako je plan bio ambiciozan (oko 600.000 hektara), ekonomska kriza, skuplji repromaterijal za 10 do 15 odsto u odnosu na prošlu godinu i izostanak državnih subvencija za sertifikovano seme od 17.000 dinara naterali su mnoge da smanje optimalne količine đubriva ili da koriste takozvano „seme sa tavana“ umesto deklarisanog.

(Dnevnik/Z.D.)