Simpatična Vijetnamka Elizabet Doung koja se iz Australije doselila u našu zemlju osvojila je Srbiju i region svojom neposrednošću, ali i svojim fantastičnim poznavanjem srpskog jezika koji je naučila za kratko vreme.

Avanturista po prirodi, ova neustrašiva devojka opet se odlučila za jedno neverovatno putovanje, pa je sa svojom malom vespom obišla za nepuna dva meseca sve glavne gradove svih država bivše Jugoslavije. Kada je izračunala kilometražu došla je do brojke od 3600 kilometara, jer su se pod njenim točkovima nizali Beograd, Podgorica, Ljubljana, Zagreb, Sarajevo i na kraju Skoplje.

– Vespa je mala i sa samo 50 kubika. Moj najveći problem je što nisam kupila prave gume za ovo veliko putovanje na raznim terenima. Zbog toga sam pala nekoliko puta, ali dobro što sam nosila dobru opremu tako da padovi nisu bili strašni. Vespa je baš dobro izdržala i posle velikog servisa u Sloveniji, bila je kao nova. Mahom sam bez pauze vozila oko 200 kilometara, nakon te rute svaki put bih morala stati da malo odmorim, kaže kroz osmeh Liz.

Rina

Osim fascinantnih predela, Liz se tokom svog putovanja oduševila ljudima iz svih bivših republika, jer svi su bili veoma ljubazni prema njoj, srdačni, gostoprimljivi i uvek pomogli kad je trebalo. Ono što je takođe na nju ostavilo veoma jak utisak jeste da poznavajući srpski jezik, svuda je mogla dobro da se razume sa svima na koje bi naišla, nebitno u kojoj se od šest država nalazi. Uz osmeh dodaje da joj nigde nije bio potreban engleski jezik, jer je svuda pričala i dobijala pomoć, podršku ili bilo šta što joj je trebalo komunicirajući isključivo na našem jeziku.

Ponekad i nije sve bilo tako sjajno, ali je zahvaljujući dobrim ljudima iz svakog problema izašla kao pobednik. Kada je vozila nazad u Srbiju iz Skoplja, bila je sama i navigacija ju je vrtela u krug. Posle skoro dva sata vožnje i još jednog pada nije mogla da izađe iz sela u kom se nalazila. Slučajno neko iz tog sela je prepoznao da ima BG tablicu i da izgleda izgubljeno. Našao ju je bivši srpski policajac koji tu živi i radi.

– Rekao mi je da sam u srpskom selu u Makedoniji. Pošto je već bilo kasno i počeo je da pada mrak, on mi je pomogao da stavim vespu u gepek i vozili smo zajedno preko granice i nazad u Vranje, gde me je čekao dečko da me vozi kući. Mi smo mu poklonili ilustraciju Beograda gde je on nekada živeo i hteli smo da ga častimo večeru ali on nije hteo ništa da uzme, samo je hteo da mi pomogne i da me bezbedno vrati u Srbiju. Mnogo smo zahvalni tom čoveku, Saša se zove. Moja nada i vera u dobre ljude posle ovog putovanja je mnogo veća, kaže ova hrabra devojka.

Tokom svog avanturističkog putovanja ipak ne može da izabere samo jedan grad koji je na nju ostavio najjači utisak, jer sa svakog mesta nosi lepe uspomene. Ipak, ako bi baš morala da bira onda bi za nijansu izdvojila Crnu Goru u kojoj je obišla nestvarne prirodne predele.

– Gajim mnogo ljubavi prema severnoj Crnoj Gori, zato što je tamo počela priča vožnje vespe i tamo sam stvorila neke od mojih najdražih sadržaja na mom Jutjub kanalu. U Crnoj Gori smo se stalno osećali kao da smo se družili sa prijateljima koje smo znali već godinama. Veseli su, vole da se šale, vreme nekako ide sporije tamo. I to je još jedna stvar, bez jezika, ne bih mogla ni da razumem njihove fore. Ne mogu da brojim koliko puta sam plakala od smeha, rekla je Liz koja je na ovom putovanju otkrila i koliko lepo može da bude kampovanje.

– Mnogo uživam u tome. Nikad to ranije nisam radila i ove godine sam se zaljubila u kampovanje. Osećaj kada se probudiš, otvoriš šator, osetiš travu prekrivenu rosom pod stopalima i vidiš pejzaž planina i reka oko sebe – to je nešto neprocenjivo, poručuje Liz.

Za kraj dodaje da svoju čuvenu vespu tokom jeseni vodi na detaljan remont kod majstora da popravi sve na njoj šta treba, kako bi bila spremna za sledeću sezonu.

(Pančevac/Rina)