Priče o preseljenju iz grada u selo: Sad zna da uživa u jabučkom dudovom ’ladu
Trend je u poslednje vreme, naročito nakon pandemije koronavirusa, da ljudi iz grada odlaze na selo kako bi pronašli svoj mir i bili u dodiru s prirodom. Naravno, na donošenje odluke o tome utiče i finansijski momenat, jer su kvadrati u ruralnim sredinama još uvek jeftiniji nego u gradu. Pored toga, mnogi se i vraćaju sebi, tako što su bili rođeni i živeli su u određenom periodu na selu ili makar provodili idilične dane raspusta kod baka i deka.
Ovog puta predstavljamo slikara Vojkana Morara, koji je 2008. godine napustio stan na Tesli i kupio kuću u Jabuci.
Iako je u mladosti važio za urbanog tipa, on je ulaskom u srednje doba odlučio da napusti naselje Tesla i preseli se u neko mirnije mesto, bliže prirodi.
Tada je doneo odluku da kupi kuću u Jabuci i nije pogrešio, jer već 17 godina uživa u idiličnom životu u mestu nadomak Tamiša.
– Kao dete, odrastao sam u kući na Strelištu do svoje desete godine, a onda sam živeo u stanu do 42. godine. Međutim, zbog nekih poslovnih okolnosti dugo pre toga počeo sam da tražim kuću gde bih se preselio. Najpre sam gledao Ivanovo, ali je tih godina počeo Dunav da raste i kada sam video dokle nadošao 2006. godine, odlučio sam da potražim neko drugo mesto. I konačno, sve se poklopilo, dve godine kasnije kupio sam kuću u Jabuci, gde sam prethodno godinama biciklom dolazio ovde na Tamiš i za šta mi je iz grada trebalo dvadeset i nešto minuta, a autom oko desetak – priča Vojkan.
S druge strane, važno mu je bilo to što je Jabuka na Tamišu i dovoljno daleko od fabrika.
– Kažem, dugo sam tražio kuću, onda sam čuo da neke dve gospođe koje žive u Švajcarskoj razmišljaju da prodaju svoju koja se nalazila na glavnom jabučkom putu i relativno blizu reke. Kontaktirao sam s njima, dopalo im se ko sam i šta sam, pa smo brzo i povoljno završili posao. Kuća je bila u solidnom stanju na placu od pet ari, pa neko ne bi dirao ništa. Inače, to su učiteljski placevi, pa je ovde nekada živeo direktor škole, a i otac prvog komšije bio je učitelj. Imam malo baštice, pa je od početka obrađujem – napominje nekadašnji gradski momak.
Morar ističe da ima iskustva u baštovanstvu, jer se kao mlađi baš aktivno bavio poljoprivredom, kao i svi njegovi preci, počev od dede i babe.
– Moji su posedovali baštu dok sam bio na Strelištu, kao i dva lanca zemlje na Skrobari. Imali smo vinograd i veliki voćnjak, pa smo radili sve po redu, pekli rakiju, pravili zimnicu i drugo. I otkada sam u Jabuci, gajim malo povrća. Ima i pomalo voća, koje sam većinom zasadio pre više od 15 godina, pa imam jabuke, kruške, trešnje, višnje, dok sam jedino zatekao smokvu. Sve sam orezujem i bilo je odlično u početku, ali poslednjih godina rađa sve lošije i lošije. Svake godine bude neki problem, pa je ove rod ubio mraz, a ranijih smrdibube, pa monilija. Praktikujem zimsko prskanje plavim uljem da zaštitim biljke, a i posle zbog te monilije. To su gljivice koje se spuste skroz dole i potom istruli koren drveta. Do toga najčešće dolazi kada padne, što kažu, crvena kiša, nakon što oblaci stignu iz Afrike. Sadim i paradajz, i to jabučar i volujsko srce od starijih sorti. Tu su i boranija, luk i drugo povrće, ali uglavnom mi puževi mnogo toga unište. Ipak, uberem pomalo nečega. – navodi ovaj Jabučanin.
Interesantno je da je Morar zasadio i dva duda ispred kuće, iako su ih gotovo svi drugi uklonili tokom vremena.
– Dud je odlična voćka. Ima crni i beli i ne znam koji ukusniji. Pritom, od njegovog ploda mogu i lepi kolači da se prave, a nekad se pekla i odlična rakija. Pored toga, nisu ga džabe u našim krajevima sadili, zato što dudov koren ide skroz duboko u zemlju, ali se ne širi. To je jako korenje koje izvlači vlagu, pa se nekada znalo: ako ispred kuće stoji dudovo drvo, tamo nema vlage. Ja sam, doduše, izabrao suvlji deo Jabuke koji je na većoj nadmorskoj visini, ali svejedno nisam razmišljao da li da ga posadim, jer pored svega, najbolja hladovina je ispod duda – ističe Vojkan.
Kada je reč o samoj kući, iako je mogao da, kao što je rekao, ništa ne dira na njoj, ipak je ponešto unapredio.
– Stolariju sam zamenio, a odradio sam i izolaciju kuće. Moram da napomenem da mi je u tome pomogao komšija Dušan Ilić. On me je naučio kako se radi izolacija kuće, pa sam sve uradio sam. Inače, s prvim komšijama imam više nego odličan odnos. Kada je reč o samom mestu, bilo bi dobro da se uradi biciklistička staza. Hendikep je to što sam na glavnom putu i malo tutnje kamioni i stvaraju vibracije, iako je ovuda zabranjen saobraćaj za teretnjake nosivosti iznad deset tona. Doduše, moja kuća je izlovana sa deset centimetara stiropora, a i stalno slušam neku muziku, tako da me ni to mnogo ne pogađa i ne remeti moju idilu – poručuje Morar.
Kolege iz inostranstva oduševljene Jabukom
Slikar Vojkan Morar ističe da su u njegovu kuću u Jabuci u međuvremenu dolazile kolege umetnici iz Japana, Danske, Italije, Nemačke i iz mnogih drugih zemalja.
– Ko god da mi je bio u poseti, svako je listom oduševljen selom. Vodio sam ih i na Tamiš i drugde i imaju samo reči hvale. Neki su se čak i interesovali da možda ovde kupe kuću – navodi Vojkan.
(Pančevac/J. Filipović)
Jabuka: Veliki broj gostiju iz Srbije i Severne Makedonije na proslavi Ilindena
