– Volim da pomažem dedi. Nije mi teško, zanimljivo mi je i lepo provodimo vreme zajedno. Nekad i sama pronađem zrelu lubenicu za berbu – priča učenica koja će od septembra krenuti u sedmi razred.

Ona kaže da na istu lokaciju, pored starčevačkog „Gomeksa”, s dedom dolazi traktorom na koji je nakačen špediter pun lubenica i dinja, i to maltene svakog jutra tokom raspusta.

– Nekad zaradim i džeparac, ali to nije razlog zbog kog dolazim. Jednostavno, uživam da budem ovde i da se nađem dedi, kog mnogo volim – priča Lara.

Foto: Jordan FilipovićFoto: Jordan Filipović

Dobra sezona

Za Iliju Brozinu ovogodišnja sezona počela je pod dobrim okolnostima.

– Vreme nas je poslužilo. Bilo je dovoljno kiše, nije bilo velikih vrućina u početku i biljke su lepo napredovale. Za sada možemo da budemo
zadovoljni – kaže on.

Proizvodnja lubenice, objašnjava ovaj starčevački ratar, počinje mnogo pre nego što prvi plodovi stignu na tezgu.

– Rasad pripremam još u februaru u plasteniku. Kada dođe početak maja, biljke su spremne za rasađivanje na njivi. Pre toga idu duboko oranje, đubrenje, priprema zemljišta i postavljanje najlona. Tek onda kreće sadnja
– priča Ilija.

Na površini nešto većoj od hektar i po uzgaja lubenice, dok je deo parcele namenjen dinjama.

– Sve je to isti posao, gotovo ista tehnologija proizvodnje. Imamo oko 400 metara redova pod dinjom, a ostatak je pod lubenicom. Za razliku od prethodne godine, zaštita useva ove sezone nije zadavala mnogo problema. Nismo imali većih problema sa bolesti biljaka. Protiv vaši smo prskali samo jednom, a ni korova nije bilo mnogo. To je velika razlika u odnosu na neke ranije godine – ističe Brozina.

Berba poranila, kupaca ima

Berba je počela pre dve nedelje, što je neuporedivo ranije nego nekada, što
govori o uticajima klimatskih promena.

Kupaca, kaže, ima sasvim dovoljno.

– Cena lubenice je trenutno 50 dinara po kilogramu, a dinje 70. Cene su slične prošlogodišnjim, ali su zato troškovi mnogo veći. Poskupeli su gorivo, đubrivo i sav repromaterijal, pa je zarada sve manja – napominje Ilija.

Ipak, od proizvodnje ne odustaje…

– Čuvamo tradiciju. Ovo radi već treća generacija u porodici. Ja sam uz oca i dedu odrastao na njivi i nekako je bilo prirodno da nastavim njihov posao. Evo, sada mi u svemu tome pomaže unuka Lara, pa ispada da se i četvrta generacija time bavi – navodi on.

Brozina kaže da je danas jedini proizvođač lubenica u Starčevu koji prodaje sopstveni rod na ovaj način, zbog čega ima stalne mušterije koje se svake godine vraćaju.

I dok kupci biraju između slatke lubenice i mirisne dinje, Lara pažljivo pakuje robu u kesu, naplaćuje i vraća se dedi da pomogne oko sledeće mušterije.

Upravo u tom prizoru najbolje se vidi da se tradicija ne čuva velikim rečima, već svakodnevnim radom, zajedništvom i željom da se porodični posao prenese i na narednu generaciju.

(Pančevac/J. Filipović)

Sa pančevačke pijace: Lubenice jeftinije od krastavaca

Lubenice su najbolje osveženje, ali vole ih i vrane