I to je Pančevo: Plovidba u senci iza mosta

Plovidba

Glava ume da bude vruća bez obzira na spoljnu temperaturu.
Samosvojna je, bar bi trebalo da bude.
Uticaje primamo s dobrodošlicom, i dobre i loše.
Jačaju samosvojnost, potiču misli da plove.
Jasno – navijamo za dobronamerne.
Koliko nam decenija treba da shvatimo…
Da sve osobe nisu takve.
Hvatamo se da uživamo u svojoj naivnosti, besmislenoj veri.

U senci

Kad spustimo gard, primamo direktne udarce.
Bez obzira na to koliko smo vežbali i vežbamo.
Iskustva pomažu, naravno.
Ali neka od njih nam govore da valja pustiti.
One slabije od sebe, posebno.
Ljude koji su nam večito u senci.
Gube se, pobegli bi na svetlo, otputovali.
Pa neka nas udaraju onda, biće im na trenutak bolje.

Iza mosta

Nespojivi su bes i mirno izgovorena rečenica.
Ljubomora i iskrena podrška predmetu ljubomore.
Prekrštene noge koje se tresu i staloženost.
Normalan puls i zaljubljenost.
Skockana, nova frizura i divljački seks.
Promiskuitet i vernost.
Patološki lažov i hvatač neverbalne komunikacije.
Nikada se oni neće, bezbrižno, sresti na mostu.

(Pančevac / Siniša Trajković)

I to je Pančevo: Kroz vrata kaplje pogled