Komarci s virusom Zapadnog Nila aktivni u Banatu

Od groznice Zapadnog Nila, kako izveštava Institut „Batut”, u Južnobanatskom okrugu do 16. avgusta je obolelo dvoje ljudi. Sudeći prema podatku da je su još dva slučaja tokom ovog leta zabeležena i u Srednjem Banatu i još dva u Beogradu, komarci koji nose ovaj virus najaktivniji su do sada bili na severu zemlje.

Ali iza statistike krije se i više obolelih jer se samo kod 30 odsto zaraženih pojavljuju simptomi, a i kod onih kod kojih se pojave najčešće se ne zna da je reč o ovoj bolesti. U prevodu to znači da se ova bolest relativno lako savladava. Ipak… Oko 10% do 15% pacijenata koji razviju težak, neuroinvazivni oblik groznice Zapadnog Nila premine, što znači da u konačnom zbiru ukupna smrtnost u odnosu na sve zaražene osobe iznosi manje od 0,1%. Ipak, treba biti na oprezu a zadatak vlasti je da pre svega uništavju prenosnike – komarce.

Do sada četiri prskanja

Što se tiče Pančevo, „ako budu povoljni meteorološki uslovi”, do kraja nedelje treba da bude obavljeno i četvrto prskanje odraslih komaraca. Prema informaciji iz gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine komarci su prskani i sa zemlje i iz vazduha 29. maja, a zatim sa zemlje 4. i 24. jula. Suzbijanje larvi, to jest „larvicidni tretmani” obavljaju se tokom cele godine. Iz gradskog budžeta je za sve mere dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, to jest za uništavanje svih štetočina, izdvojeno 60 miliona dinara i još pet za nadzor. Što se tiče komaraca, koliko puta će se uništavati, praktično određuje Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada.

– Sekretarijat na svakih sedam do deset dana daje nalog „nadzoru”, to jest Poljoprivrednom fakultetu iz Novog Sada, da izvrši monitoring na terenu. Oni zatim daju preporuku na kojim lokacijama treba obaviti uništavanje, kao i o vrsti tretmana: putem larvicida ili prskanjima sa zemlje ili iz vazduha, ili zajedno. Nakon toga mi dajemo nalog firmi „Ekosan” da izvrši povereni posao. A zadatak Poljoprivrednog fakulteta je i da prati tretman i da obave kontrolni monitoring najkasnije do 48 sati nakon suzbijanja – objašnjava Milica Stamenković, savetnica u gradskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.

Ali nedoumicu, a nekada i podsmeh kod građanstva izazivaju „povoljni vremenski uslovi” koji se traže za prskanje komaraca jer se ima utisak da ih je nemoguće dostići. Temperatura vazduha ne bi trebalo da prelazi 30 stepeni, ali da ne bude manja ni od 20. vetar ne sme da duva brže od 2 m/s, a kiša ne treba da pada ni pre ni posle prskanja.  To su uslovi da se, na primer, kombinovanim tretmanom i sa zemlje i iz vazduha u roku od 24 časa redukuje broj komaraca i za 98 odsto. Ipak, u „Ekosanu” kažu da idealni uslovi skoro nikada ne mogu da se steknu, pa se često u konsultaciji sa stručnjacima s Poljoprivrednog fakulteta komarci uništavaju i kada se približni idealu.

Kućni uglavnom krivi za Zapadni Nil

Sistematska uništavanja komaraca ne obuhvataju pojedinačne zgrade i bašte, ali je Grad intervenisao i na oko 700 lokacija gde su uočena ili prijavljena legla domaćih komaraca: na ulazima i u podrumima stambenih zgrada, kotlarnicama, crpnim stanicama fekalne kanalizacije. Ali terase, bašte, podrumi – omiljena mesta gde se legu kućni, urbani komarci iz reda Culex, pre svega Culex Pipiens, koji je i glavni prenosnik virusa Zapadnog Nila – odgovornost su građana.

– Potrebno je da građani jedanput nedeljno isprazne kofe i sve druge posude s vodom. Treba da stave i mreže na ventilacione otvore i poboljšaju zaptivanje šahtova septičkih jama i bazena za sakupljanje kišnice. Kanali se redovno moraju čistiti od korova i otpadaka kako bi bili protočni i voda u njima čista, a jedanput godišnje treba proveriti da li su oluci zapušeni. I male površine vode dovoljne su za veliku produkciju komaraca. Iz jedne čaše ili konzerve s vodom koja stoji u dvorištu može da se izleže 300 komaraca za samo sedam dana – upozorava Milica Stamenković.

(Pančevac / N. S.)

Pančevo: Tretman suzbijanja komaraca u četvrtak,pčelari da zaštite košnice