Požar koji je nedeljama harao Deliblatskom peščarom nije samo ekološka katastrofa – za pčelare Južnog Banata izgorela je i nada da će narednih godina na ovom prostoru biti dovoljno bagremove paše.

Jedan od njih Aleksandar Cvejić, predsednik Udruženja pčelara – podružnica Pančevo, upozorava da su pojedini pčelinjaci bili neposredno ugroženi, dok će posledice po pčelarstvo biti mnogo dugotrajnije.

Deliblatska peščara ovih dana pokazuje svoju najtužniju sliku.

Umesto zelenila, mirisa šume i karakterističnog zvuka života, na pojedinim njenim delovima ostali su pepeo, ugljenisana stabla i sprženo rastinje.

Vatra je, prema zvaničnim procenama, do sada progutala više od 3.500 hektara ovog jedinstvenog prirodnog dobra.

Za većinu ljudi to je pre svega ekološka katastrofa.

Za pčelare iz Pančeva i okolnih mesta posledice su još konkretnije – nestao je deo prostora na koji su godinama dovodili košnice u vreme cvetanja bagrema.

Pčele bile u neposrednoj opasnosti

Kako za „Pančevac” kaže predsednik udruženja pančevačkih pčelara Aleksandar Cvejić, veliki deo šume zahvaćen požarom nalazi se upravo na mestima gde su stacionirani pčelinjaci.

– Veliki deo šume je izgoreo tamo gde se nalaze stacionirani pčelinjaci. Najugroženiji su bili delovi oko Šumarka, Dubovca, Grebenca i Kajtasova. Žarište požara izbilo je usred Deliblatske peščare, iznad izletišta Čardak, gde većina pčelara Južnog Banata za vreme cvetanja bagrema donosi košnice na pašu – kaže Cvejić.

Za sada nema preciznih informacija o tome da li je neka od košnica direktno stradala u vatri. Ipak, kako ističe Cvejić, za pčele je i sama blizina požara ozbiljna opasnost.

– Nemamo tačnu informaciju da li je nešto košnica izgorelo, ali vatra i dim su svakako najgori neprijatelji pčelama – kaže predsednik pančevačkih pčelara.

Bagrem se vraća, ali ne preko noći

Cvejić ističe da problem neće nestati kada se poslednje žarište ugasi. Deliblatska peščara je jedno od najznačajnijih područja za pčelare ovog dela Vojvodine, a bagremova paša ima posebno mesto u njihovom kalendaru.

– Iako bagrem ima sposobnost da se prirodno obnavlja iz korena i već nakon požara može da počne da formira nove izdanke, između prvog zelenog lista i stabla sposobnog za obilno cvetanje i medenje mogu proći godine. To znači da će se posledice požara osećati mnogo duže nego što će trajati njegovo gašenje. Pčelari će u međuvremenu morati da traže druge lokacije za svoje košnice, što može značiti dodatne troškove i manju dostupnost kvalitetne paše – navodi pčelar.

Osim direktne štete na šumskom pokrivaču, problem je i zemljište.

Visoke temperature mogu da oštete površinski sloj peska i organizme koji učestvuju u stvaranju humusa.

Prirodna obnova zato neće svuda biti jednako brza.

Deliblatska peščara, poznata i kao „evropska Sahara”, pritom nema značaj samo za pčelarstvo.

Njene šume i vegetacija imaju važnu ulogu u zaštiti zemljišta, sprečavanju erozije i očuvanju specifičnog ekosistema Južnog Banata.

Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva

Pčelari nude pomoć

Zbog svega toga, društva pčelara iz Pančeva, Starčeva, Dolova i Omoljice uputila su predlog državnim institucijama, pre svega Javnom preduzeću „Vojvodinašume“ i Ministarstvu zaštite životne sredine, da se po potpunom gašenju požara i sanaciji terena pristupi izradi državnog plana za plansko pošumljavanje Deliblatske peščare.

Pčelari predlažu da u obnovi posebno mesto imaju autohtone i medonosne vrste, među kojima je bagrem, koji čini značajan deo zasada u rezervatu i ima važnu ulogu u stabilizaciji zemljišta.

Kao moguće medonosne vrste navode se i lipa, kesten i sofora.

Iz pčelarskih udruženja poručuju da ne žele da budu samo posmatrači obnove Peščare.

Spremni su, kako navode, da svojim znanjem, ljudstvom i resursima pomognu u organizovanim akcijama sadnje i pošumljavanja.

Jer, kako podsećaju pčelari, obnova šume nije samo pitanje povratka zelenila.

Bez zdravog ekosistema nema dovoljno medonosnog bilja, bez medonosnog bilja nema pčela, a bez pčela nema ni oprašivanja od kog zavisi veliki deo poljoprivrede.

(Pančevac/J. Filipović)

Pančevački pčelari donirali 30 kg meda „Nevenu“

Pančevački pčelari obeležili slavu: Sledeće godine domaćin Dragan Zeng