Narodni muzej Pančevo otvorio je vrata savremenom austrijskom stripu izložbom „Austrocomix: Linija i reč”, Publika će do 10. oktobra imati priliku da vidi dela šest umetnica i umetnika vrlo različitih strip izraza: Sare Marije Šmit – alijas Haras Ananas, Jane Mari Dauer, Lukasa Vajdingera, Lenca Mosbahera, Mihaela Hakera, kao i Vinca Švarcbauera. Izložba predstavlja pojedinačne umetničke projekte koji se kreću između stripa i savremene umetnosti, grafičkog romana i fanzina, rizografije, sito-štampe i šarolikog nezavisnog izdavaštva, ali pokazuje i kako funkcionišu izdavačka kultura i samoorganizovana scena koja oblikuje savremeni strip u Austriji.

Izložba koja nas inspiriše i putem razmišljanja predstavljenih umetnika o savremenom društvu i svetu koji nas okružuje desila se ponajviše zahvaljujući Saši Rakeziću, alijas Aleksandru Zografu, pančevačkom strip umetniku. Saša ističe da su baš Nikolas Dostal i Ivan Petrović, koji su birali strip autore koji izlažu u Pančevu, puno učinili da njegov rad bude izvanredno promovisan u njihovoj zemlji, te da im je uzvratio ovim pozivom da i oni predstave savremeni austrijski strip u Pančevu.
– Imao sam tamo izložbe, radionice, čak i nastup sa austrijsko–srpskom muzičarkom poreklom iz Zrenjanina Jelenom Popržan, koja je muzicirala dok sam ja crtao. Želeo sam da ne budem samo ja predstavljen u njihovojoj sredini već i da njihova scena bude reprezentovana kod nas. To može biti od koristi svima, pre svega, preko razmene ideja.

Ambasador kulture Pančeva – Saša Rakezić (Foto: Pančevac / N. S.)

• Koliko su jake tvoje veze sa austrijskom strip-scenom?
– Tamo sam trenutno prisutan zahvaljujući i činjenici da su dva bečka izdavača nedavno objavila dve kolekcije mojih radova, a postoji i antologija stripova u kojoj su sabrani reprinti mojih radova objavljenih u SAD-u tokom devedesetih. Već početkom dvehiljaditih, kada sam prvi put boravio u Austriji kao jedan od učesnika izložbe srpske umetničke scene u Gracu, upoznao sam se s tamošnjim strip -autorima. Komunikacija je tekla veoma lako. Strip kolektiv „Tonto” je u nameri da senzibilizuje lokalnu publiku u Gracu za autorski strip i mene više puta zvao u goste. Nije ni tamo u to vreme postojala velika produkcija jer tamošnja strip scena ipak ne može da se uporedi sa zemljama kao što su Francuska, Belgija ili Italija. Međutim, u poslednje dve decenije došlo je do naglog uspona austrijskog stripa, koji se pretežno, što je veoma zanimljivo, kretao ka autorskom, umetničkom izrazu. Istovremeno, razvila se i produkcija grafičkih novela, čime je strip došao i do knjižara. Na festival poput „Vienna Comix Week-a” dolaze i autori afirmisani na međunarodnoj sceni. Pored toga i jedan broj austrijskih autora koji stvaraju komercijalni strip, uglavnom za veća tržišta tog govornog područja – Nemačku i Švajcarsku.

• Kako je napravljena selekcija za ovu izložbu, a šta smo mogli da vidimo na prethodnom predstavljanju austrijske strip scene u Pančevu?
– Kustosi ove izložbe su Nikolas Dostal i Ivan Petrović, koji su 2023. godine na pančevačkom festivalu NOVA” predstavili rani austrijski strip i ilustracije. Dostal je predsednik Austrijskog društva za strip, a Petrović priređuje najznačajniji festival stripa „Vienna Comix Week”. Podsetio bih i na to da je u toku prethodnih godina strip kolektiv „Tonto” gostovao na festivalu „GRRR! ”, dok je „sestrinski” projekat „Kuhinja” iz Linca učestvovao na starijoj strip radionici pančevačke „Kuhinje”, na seriji dešavanja pod nazivom „Grrr!Program”. Treba reći i da je austrijska muzičarka Dorit Krisler, koja svira na tereminu, nastupila na festivalu „Grrr! ” početkom dvehiljaditih. Istovremeno, naši Boris Stanić i Vuk Palibrk bili su gosti na festivalu „Vienna Comix Week” i, ne manje važno, kolektiv „Kuhinja” je gostovao u Gracu i Lincu. Znači da postoji prilično snažna spona autora iz našeg grada sa austrijskom strip scenom.

• Koliko je značaj ovakvih izložbi za strip scenu u Pančevu i Srbiji?
– Mislim da je veoma značajno da postoji dijalog između umetnika, kao i svih drugih koji delaju na obe scene, i na srpskoj i na austrijskoj. Mi učimo na osnovu iskustava drugih, a jačanjem saradnje proširujemo mogućnosti. Pančevo se pokazalo kao dobar domaćin. Aktuelna izložba austrijskog stripa, koju smo nazvali „Austrocomix: Linija i reč”, koncipirana je isključivo za Narodni muzej u našem gradu, ali ćemo pokušati da te radove prikažemo i u drugim sredinama u Srbiji, kao i širom regiona.

• A koliko ona doprinosi tome da Pančevo ne bude provincija u kulturnom smislu?
– Važno je da se u ovoj sredini otvore mogućnosti i da postoje aktivnosti koje ne bi grad svele na spavaonicu, već mesto koje pulsira energijom, istraživačkim duhom i događanjima. Ja radim na tome već decenijama; iako Pančevo nije veliki grad, umetnici iz raznih sredina vole ovde da dođu, a i vraćaju nam se tokom narednih godina. Ubeđen sam da ne škodi da nas prepoznaju kao zanimljivo mesto koje vredi posetiti.

SA VINCOM ŠVARCBAUEROM, STRIP AUTOROM

Vinc Švarcbauer (Vinz Schwarzbauer), jedan od strip umetnika iz Austrije koji izlaže u Pančevu, diplomirao je likovnu umetnost posle studija u Beču i Hamburgu. Uređivao je strip magazine, objavio grafički roman „Meander”, deo je tima koji promoviše alternativni strip u Muzejskom kvartu u Beču. Profesor je u srednjoj školi, i zahvaljujući tome njegova poseta Pančevu bila je svedena na vikend. A taj svoj slobodni vikend, osim što je prisustvovao otvaranju izložbe, iskoristio i da održi radionicu kreativnog stripa u nedelju, od podneva do dva sata, u prostoru pančevačkog Narodnog muzeja.

Vinc Švarcbauer, jedan od umetnika izlagača, prvi put u Pančevu (Foto: Pančevac / N. S.)

A pošto je i lično došao u Pančevo, nije bilo spora da mu je drago što je bio ovde, kako je i sam istakao na početku našeg kratkog razgovora, neposredno pre radionice.
– Drago mi je što je za mene ovo prilika da steknem nova poznanstva. Posebno mi je zadovoljstvo što je Ivan Petrović, jedan od kustosa izložbe, preveo moj strip te posetioci imaju priliku da pročitaju tekst i na srpskom. To mi je veoma važno jer tako i ljudi ovde mogu da razumeju moju poruku i moje ideje.

• Ono što se ističe u vašem radu jeste i to da ste član inicijative „KABINETTcomicpassage”, koja je osmislila i vodi izložbeni prostor u centru Beča posvećen alternativnom stripu.
– Taj izložbeni prostor nalazi se u jednom otvorenom pasažu, u Muzejskom kvartu u centru Beča, tako da pored Bečlija tu često dolaze i prolaze i turisti. Namera nam je da strip učinimo dostupnijim najširoj publici. Posetioci, to jest prolaznici, mogu da ubace dva evra u vending aparat, poput onih u kojima se mogu kupiti kafa ili cigarete, u ovom slučaju „stripomat”, i da tako dobiju strip koji žele. Pokazalo se da su ljudi veoma zainteresovani. Uglavnom smo orijentisani na alternativni i avangardni strip iz Austrije i s međunarodne scene, jer želimo da tu strip scenu približimo ljudima koji nisu s njom upoznati. To je veoma bitno jer takav strip ne treba da obitava samo u zatvorenoj strip zajednici. Ističemo posebno stripove koji imaju i političke, angažovane poruke, pa smo tako nedavno predstavljali jednu umetnicu koja promoviše feminističke ideje jednog nemačkog autora koji je vrlo antifašistički nastrojen.

• Studirali ste umetnost, predajete umetnost u školi. A odakle interesovanje za strip?
– Još u srednjoj školi sam zavoleo strip i bio sam mu veoma posvećen. Onda je u toj mojoj ljubavi nastupila pauza jer su me preokupirala druga interesovanja. Ali potom sam se vratio crtanju stripova jer je strip veoma dobar medij da se izraze različite ideje i da se kombinuju različiti mediji.

SA IVANOM PETROVIĆEM, ORGANIZATOROM IZLOŽBE

Ivan Petrović – pored Nikolasa Dostala, kustos je, autor, može se reći selektor izložbe „Austrocomix: Linija i reč” u Pančevu. Rođen je 1988. godine u Bosni i Hercegovini, a posle studija književnosti u Beču posvetio se izdavaštvu i prevođenju. Fokus njegovog rada su stripovi i grafičke novele iz jugoistočne Evrope i Austrije. Između ostalih, uredio je izdanje na nemačkom „Valter brani Sarajevo” Ahmeta Muminovića i zbirku strip vinjeta Aleksandra Zografa „Partisanenpost”.

Ivan Petrović, autor izložbe: Za mene je Pančevo grad stripa (Foto: Pančevac / N. S.)

– Aleksandra Zografa dugo poznajemo i preko festivala „Vienna Comix Week”. Često kod nas gostuje, a pre tri godine smo napravili izložbu u Pančevu na kojoj smo predstavili stariji austrijski strip, koji se stvarao od 1880. do negde 1940. godine. Tada smo već došli na ideju da bi bilo dobro i korisno da predstavimo i savremeni austrijskih strip, onaj koji stvaraju najmlađe generacije strip autora.

• Kako ste između njih svih odabrali one koji će izlagati u Pančevu
– Hteo sam da pokažem razne stilove stripa koje imamo – od autorskog, biografskog do, na primer, grafičkog romana, portreta čuvenog umetnika Jozefa Bojsa, koji je sačinio Lenc Mosbaher. Tu je i i komični strip Mihaela Hakera, vrlo avangardni strip Lukasa Vajdingera, dok moderni ženski strip predstavljaju Sara Marija Šmit i Jane Mari Dauer. Za Austriju je karakteristično da su strip autori veliki individualci – svako od njih priča svoju priču i svako od njih dolazi iz drugo društvenog ćoška.

• U čemu je značaj ovakvih izložbi i za širu zajednicu?
– Najvažnije je da se uspostavi interakcija između različitih društava, pa i preko stripa, ali i da se probudi interesovanje ljudi za strip, i ovde i u Austriji. U planu da je iduće godine stigne i u Bosnu i Hercegovinu, u Sarajevo, a i u Ljubljanu. A obećavam da će Beč i ubuduće biti domaćin promocije strip stvaralaca iz Srbije i, naravno, Pančeva.

• Kako vi ocenjujete strip scenu u Srbiji?
– Poznajem mnogo ljudi baš iz Pančeva i za mene je Pančevo pravi strip grad, a u dobrom kontaktu sam i s ljudima iz beogradske „Matrijaršije”. Ali za nas Bečlije Pančevo je pojam u svetu stripa. Najpre zbog Aleksandra Zografa, a u Austriji smo predstavljali i mlađe autore, poput Borisa Stanića ili Vuka Palibrka. Na taj način povezujemo srpsko i austrijsko društvo, ukrštanjem raznih ideja koje prenose ti stripovi.

(Pančevac / Nevena Simendić)

Prva samostalna izložba Aleksandra Zografa u Pančevu