DAN SEĆANJA Vučić: Reći će egzodus, pogrom, progon, ali niko neće reći – najveće etničko čišćenje VIDEO
Centralna manifestacija povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale i proterane Srbe u vojno-policijskoj akciji „Oluja“ počela je večeras u Prijedoru parastosom koji služi patrijarh Porfirije sa sveštenstvom u prisustvu velikog broja građana i zvaničnika Srbije i Republike Srpske.
Obraćanje predsednika Vučića
– Poslednjih dana smo svedoci toliko licemerja, dvostrukih standarda u ponašnju velikih sila prema nama Srbima. Sa toliko se problema suočavamo, da i mi koji moramo da brinemo o narodu, moramo da damo oduška i sopstvenim mislima i emocijama. Danas smo bili na Petrovačkoj cesti, na samo jednom mestu u toj najtužnijoj koloni napravljenoj još od 1945. godine na tlu savremene Evrope o čemu svi u celoj Evropi ćute. Koristiće sve izraze, ali nikada neće reći da je to najveće etničko čišćenje na evropskom tlu od 1945. godine na ovamo – rekao je predsednik i dodao:
– Ovo su ljudi, ne klikeri i brojevi. Svi oni su ljudi i srca i dušu imaju, ali da analiziramo iz njihovog ugla i da kažemo „ne, ne nisu ljudi, brojevi su“. Pa kako to pre samo 30 godina je bilo 700.000 Srba u Hrvatskoj, a danas svega 112.000 po popisu koji oni reklamiraju? Pa šta se to desilo sa tim ljudima? Kako nestadoše toliki ljudi? Zbog čega nestadoše?
Zato što im je mnogo lepo bilo, ili zato što ste učinili jedan težak zločin protiv jednog naroda. Zašto sam pomenuo Petrovačku cestu? Mi u savremeno vreme živiomo od dana do dana, nikog nije briga za to što smo mi večeras ovde, niko nikog ne želi da sasluša, analizira nečije reči…
Predsednik je rekao da ranije nije bio na Petrovačkoj cesti do danas, te objasnio:
– Za ljude koji ne znaju, postavili smo mali drveni krst, na mestu gde je baka Darinka izgubila svoju decu, unuke, mesto gde su poginuli deca Nevenka, Žarko Rajić, mesto gde su poginuli otac i sin, Darko Vuković. Decu su pobili, a sada sam išao da vidim kako izgleda to mesto. 28 godina razmišljam kako je to moguće, da greškom gađate decu i starce. I 28 godina kasnije vidite da greške nije bilo. Nemoguće je da ste na onakvom prostoru napravili grešku. Hteli ste da ubijete i decu, i njihove deke i bake. Jasno vam je bilo da tu nema ni oružja ni oruđa,
Podsetio je da, povodom optužnice koja je podignuta u Beogradu u slučaju ratnog zločina na Petrovačkoj cesti, niko iz sveta nije rekao, ni iz jedne zemlje sa Zapada, da je srpsko tužilaštvo odradilo odličan posao, i da dečja smrt ne sme da bude nakažnjena.
Printscreen/RTS
– Sada vidite kakvi smo mi Srbi, a šta rade svi ostali. Niko iz sveta nije rekao, sa Zapada nam nije rekao „odličan je posao uradilo tužilaštvo“, ne sme dečija smrt da bude nekažnjena. Ćutali su kao zaliveni. Protiv mene je krenula opšta hajka hrvatskim i sarajevskim medijima, koja traje danima, nedeljama. Jel ste primetili da je neko u Srbiji reagova. Ćute. Kada sam ih pitao da li će da puste da smrt srpske dece prođe nekažnjeno njih je baš bilo briga jer su to srpska deca. A srpska deca, ma kako to jezivo zvučalo, nisu baš deca, neka druga su deca, tuđa su deca, a naša su samo za nas deca. I zato od njih ne očekujte suzu. Naše suze nikada roditelja neće imati sem nas samih. Zato je važno da se mi držimo zajedno i da se ne damo.
– Na tom malom parčetu puta gde je toliko zločina naneto, napravili smo mali drveni krst. Srušili su nam ga. Napravili smo malo veći aluminijumski krst da se zna da su tu naša nevina deca stradala, porušili su nam i taj krst. Pozvali su me onda, rekao sam „napravite četiri puta veći krst“, srušen je i ovaj. Napravite deset puta veći krst, rekao sam, koji nikada neće moći da sruše. Nikada tu decu neće moći da nam otmu iz srca i duše. Ovo je priča o svim ubicama, svima onima koji misle da imaju pravo da se iživljavaju nad našim narodom. Danima slušam kako Prijedorčani treba da se stide što su Prijedorčani. Prijedor je bio prva najtužnija stanica od kolone koja je bežala, negde na putu ka slobodi, ka čekanju nekog novog života, znajući da tamo gde su decu ubijali nema života, spasa i opstanka. Evo mene ovde sa vama. Rođen samu Beogradu, došao sam ovde kod vas u Prijedor da vam kažem da sam ponosan što sam ovde sa vama, jer znam da ovde žive čestiti ljudi, koji su očuvali svoju slobodu, a ne neki zlikovci. Danas je RS teško.
– Ma kakva muka da pogodi naš narod, posao Srbije, naš zadatak, obaveza i sveta dužnost je da budemo uz narod RS kada je teško, kada svetska sila RS uvodi sankcije, da kažemo da ćemo pomoći srpskom narodu na svaki način – naglasio je Vučić.
– Naše suze neće imati roditelja sem nas samih, zato mi Srbi moramo da se držimo zajedno! – istakao je predsednik Srbije.
– Danas je Republici Srpskoj teško, nije lako ni zbog sankcija, i zato sam večeras ovde, nikada više Srbija neće da zatvara svoje puteve za svoj narod, uvek ćemo biti uz narod RS, Srbija neće uvoditi sankcije – rekao je predsednik.
Predsednik je istakao da će Srbija ulagati u RS i pomagati narodu u RS.
– Danas kada znamo šta je Jasenovac, kada se ponosimo svojim imenom i prezimenom, kada nam deca ponovo znaju šta je Jasenovac i šta je Oluja, hoću da vam kažem da ne shvatate koliko vas volimo, koliko nam značite i koliko bez vas ne možemo. I za kraj, za naše krajišnike, neki kažu „izgubili ste teritoriju“, ali smo dobili vredne i poštene ljude, koji nam danas donose medalje sa takmičenja, koji su najuspešniji sportisti, najmarljiviji radnici, ljude koji podižu Srbiju i RS, koji nikada neće zaboraviti, ali koji će gledati u budućnost, koji znaju šta znači sloboda.
– Mi ćemo da gradimo našu zemlju, siguran sam da ćete i vi ovde da gradite RS, ali ono što nikad ne smemo da izgubimo iz vida to je da čuvamo našu najveću vrednost, ono zbog čega nam se dive, a to je naša ljubav prema slobodi. Nema ničega važnijeg od slobode. Čuvaćemo slobodu našeg naroda. Uvek ćete imati podršku svoje Srbije. Srbija nije tamo daleko, već u svim vašim srcima, kao što je RS u našim srcima, i kao što su svi krajišnici u svim našim srcima u Srbiji i RS. Živela Srbija! – zaključio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Obraćanje Dodika
– Ono što oni nazivaju Olujom bio je zločinački poduhvat koji je planiran da bi se etnički očistio taj prostor. Hrvati su angažovali preko 200.000 vojnika doniranom od strane SAD, a stanovnika je bilo toliko. Odlaskom naših ljudi komandovao je američki ambasador u Zagrebu, gospodin Galbrajt, koji je sve učinio da to bude uspešna akcija, kako su oni to nazvali. Može Amerika da bude velika koliko hoće, ali je unižena i mala. Prema jednom malom narodu pokušava da održi negativni odnos – rekao je Dodik i dodao:
Printscreen/RTS
– Učili su nas mnogo puta i odgajali nas da o našim stradanjima i patnji ćutimo. Gotovo da je bio uobičajen refleks srpskog naroda da ne govori o svojim stradanjima. Tek pre devet godina, zahvaljujući jednom upornom Srbinu, Vučiću, deveti put smo ovde da obeležimo stradanja, da kažemo da nećemo zaboraviti.
Jovana Đaković: Knin nosimo u srcu i usadili smo ga u srca naše dece
Jovana Đaković podelila je sa okupljenima svoja sećanja na “Oluju“, koju je preživela kao osmogodišnja devojčica.
Seća se da je iz Knina iščupana sa svog igrališta i od svojih drugara, i da je nastupilo sivilo.
Printscreen/RTS
Novi dom je sa porodicom našla kod Kruševca, potom u Pančevu, a život ih je potom poslao u Prijedor.
“Knin nosimo u srcu i usadili smo ga u srca naše dece“, rekla je Đakovićeva.
Na Bogu je da oprosti, kaže Đakovićeva, ali ona ne može da zaboravi.
Obraćanje patrijarha Porfirija
– Sabrali smo se ovde da se pomolimo za našu braću i sestre iz Dalmacije, Like, Banije, Korduna kojima je u leto 1995. godine Prijedor im je bila prva stranica spasa tokom ne bivalog po razmerama nasilnog egzodusa našega naroda. Neki su zastali i ostali ovde, neki su nastavili dalje. Ipak, za 1893 nije bilo nade za lepše i bolje dane. Danas smo sabrani u molitvenom sećanju na prognane, stradale i njihove grobove neopevane. Zbog toga vas braćo i sestre pre svega i jednio pozdravljam imenom gospoda Isusa Hrista, prvog izgnanika i onoga koji je svojim vaskrsenjem dao smisao svakom stradanju – rekao je Patrijarh. – Ovog leta prinosimo naše molitve za pokoj duša postradalih u poteklim ratovima.
Printscreen/RTS
– Braćo i sestre, niko nema elitno i eksluzivno i izuzetno pravo na ljubav prema svojoj kući, svojim blićžnjima, svojim roditeljima, braći i sesrama, svome narodu. Niko nema rezervisano pravo na jedinstvo svoga naroda. Niko nema elitno i eksluzivno i izuzetno pravo na bol, tugu, na oplakivanje svojih žrtava. Neki su se ipak odvažili da mere bol i određuju koju majku može da boli gubitak deteta, a koju ne može. Da kažu da neki bol nije bol. Mi znamo da bol oseća svaka majka, svaki čovek, bez obzira kom narodu pripada i kom se bogu moli. Bol nema ni naciju ni veru. bol svake majke, pa i naše srpske majke, jeste bol. Bol je bol, ma čiji bio.
– Mir je najviša vrednost. Uslov bez kog nemamo ljudskog dostojanstva. Apelujem na sve i pozivam verske lidere da se čuva i izgrađuje mir među narodima.
Parastos stradalima služi patrijarh Porfirije
Centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na Srbe stradale i prognane u oružanoj akciji „Oluja“ prvi put se održava u Republici Srpskoj – u Prijedoru.
Parastos stradalima služi patrijarh srpski Porfirije.
Printscreen/RTS
Obeležavanju dana sećanja prisustvuju Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije, predsednici Srbije i Republike Srpske Aleksandar Vučić i Milorad Dodik , i drugi zvaničnici Srpske i Srbije.
Osim patrijarha i zvaničnika Srpske i Srbije, obeležavanju će prisustvovati i veliki broj građana.
Obeležavanje 28 godina od ovog velikog srpskog stradanja i najvećeg etničkog čišćenja u Evropi nakon Drugog svetskog rata organizuju odbori vlada Republike Srpske i Srbije za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova.
(Pančevac/Novosti)
