„Košavsko područje”. Kad god čuju te dve reči u vremenskoj prognozi, uši načulje stanovnici Banata i Beograda. Nemilosrdna je i nekoliko poslednjih dana – fijuče i kroz zatvorene prozore. Ipak, trenutno važi samo žuti alarm za jačinu vetra, što znači da je ova košava malo jača nego inače. A ako se pitate kada će prestati, sutra će i dalje da trese roletne, mada manje, a posle kratkog zatišja vraća se u sredu i četvrtak. I tako do prve prilike.

Najneprijatnija je, naravno, tokom zime, godišnje doba koje najviše voli pored jeseni.

Pančevo na centralnoj džadi

Što se tiče Pančevaca, skoro da je na centralnom putu košave, iako Beograđani uglavnom misle da je kod njih sve najjače. Ipak, kako je svojevremeno objasnio meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Nedeljko Todorović, košava će u svakom slučaj jače duvati u Pančevu, Smederevu ili Grockoj nego u Zemunu, Batajnici ili Surčinu. Još je slabija u savskom području – oko Umke i Sremčice. „Košavsko područje” u stvari obuhvata dolinu Dunava – od Golupca pa sve do Vukovara i Osijeka. Može da produva čak i do Dimitrovgrada, Niša, Kruševca, Kraljeva, zatim Pomoravlja i Šumadije. Cela Vojvodina poznaje njene čari, ali se zbog jačine i udara najviše na nju mršte stanovnici južnog Banata, a carsku titulu za najjače udare svakako nosi Vršac, gde se beleže proseci u brzini na sat vremena čak i od 150 kilometara na sat.

Kroz Đerdap do Banata

Košava, u stvari, nastaje kada postoji visok vazdušni pritisak iznad Ukrajine i Moldavije, a hladan težak vazduh, „bežeći” s tog područja prema zapadu, nailazi na Karpate, koje ne može da „preskoči”. Jedini izlaz mu je da se spusti u dolinu Dunava, a da se zatim probije kroz tesnac Đerdapa, obrazujući jak olujni vetar.

Trenutna košava samo mala jača, jer zna ona da lomi i deblje grane o čemu svedoči i fotografija snimljena na Kotežu II u maju 2023.Foto: N. S.

Tada nastaje topla košava, to jest kada se istočnije od nas nalazi anticiklon i uglavnom je jugoistočnog smera. I opet, ne treba brzati, ne znači da topla košava ne duva zimi. Ali postoji i hladna kada hladan vazduh krene sa severoistoka Evrope ka Balkanu, i tada je obično istočnog pravca. Mada, pravac iz koga duva u različitim mestima zavisi od reljefa zemljišta. Prema dugogodišnjim podacima, pravac košave je: u Nišu istok–severoistok, u ostalim delovima Srbije istok–jugoistok do jugoistoka, u južnom delu Banata, pa i u Pančevu, jug–jugoistok, a u Bačkoj i Sremu pretežno iz jugoistoka.

Ono što košavu odlikuje i kako je opisuje i Glossary of Meteorology jeste da je u pitanju slapoviti vetar jugoistočnog do istočnog smera, a sam naziv je turskog porekla i sastoji se od reči „koš” (brz) i „hava” (vazduh). U nekim krajevima nazivaju je i „ustoka”, što bi verovatno bio naziv bliži slovenskim korenima.

Pošto je već u pitanju olujni vetar, ono što, po rečima Nedeljka Todorovića, karakteriše košavu, jeste da su u pitanju povremeni udari, a ne stalna jačina. Jači vetar je počeo da duva još krajem aprila, da bi za praznik pojačao udare, i po posebno 2. maja. Želeli smo da verujemo da će se uskoro umiriti i da će nas maj pomilovati lepim vremenom. Posle vrhunca od kraja prošle nedelje, konačno su nas meteorolozi obradovali prognozom. Ali samo kad je vetar u pitanju, a ne i temperatura.

Znači, nije ni topla ni hladna, duva kad god hoće, i zimi, i leti, i kada pada kiša, a predrasuda je i da ima određene periode duvanja. Ipak, retko kada traje samo jedan dan. Obično od dva do pet dana. Najduži zabeleženi periodi duvanja bili su 1934. godine (od 7. do 30. decembra – 24 dana), 1951. (od 7. oktobra do 2. novembra – 27 dana) i 1953. godine (od 11. oktobra do 10. novembra – 31 dan).

Košava, ipak, dobar drug

Košava utiče na klimu u skoro celoj Srbiji, i u područjima u kojima ne duva. Ono što je sigurno pozitivno jeste da raščišćava ono što smo mi kao ljudi zabrljali, pa smo počeli često i da joj se radujemo zato da bi rasterala naše zagađenje.

Pančevci to uostalom odavno znaju. U najgorim vremenima, kada smo se gušili zbog zagađenja, zazivali smo našu „drugaricu” košavu. A da li utiče na psihu? Osim naših ličnih ubeđenja, ali i verovatno pouzdanog osećaja da moramo da smirujemo nervozu koju nam stvara ovaj vetar, ispitivanja o tome u našoj sredini nema. Ipak, možda nije bilo besmisleno to što je još u srednjovekovnoj Dubrovačkoj Republici postojao propis da se zakoni ne donose dok duva jugo, jer taj vetar utiče na raspoloženje i koncentraciju ljudi.

(Pančevac / Nevena Simendić)

Na jugu Banata vetar, povremeno i sa olujnim udarima