Tegla pekmeza kao tegla ajvara

Zelene pijace, pa i naša pančevačka, pamtiće prethodno leto po paprikama kojima cena nikada nije pala i samo pokojoj kajsiji i trešnji. Srećom, sunce je dobro osladilo lubenice, koje sada u ovom smiraju leta već nestaju, dok su mraz i led proletos pobili skoro sve voćke.

– Prošle godine sam skuvala 250 tegli pekmeza od kajsija, a ove godine nijednu. Imam jedino slatko od smokava jer je rodilo jedno drvo kod moje mame. I pekmez od šljiva je 800 dinara. Kompot od višanja 500, od jagoda 800. Med i ove godine prodajem za 900, flašice voćnih sirupa su od 150 do 250 dinara – referiše nam Violeta, čija se trgovina proizvoda s porodičnog domaćinstva „Ivkov” iz Bavaništa nalazi na glavnom prolazu od Nemanjine do Zmaj Jovine ulice.

A pored domaćih kolača i beskvasnog hleba i testenine, tu su i teglice meda sa orašastim plodovima, plus brusnice i smokve – pravi afrodizijak. Manju teglicu Violeta ceni 800 dinara.

– Sa Zlatibora se ćerka vratila s teglicom nečeg sličnog, ali s mnogo manje toga, koju je platila 2.000 dinara – dodaje Violeta uz osmeh.

Violeta Ivkov – cena voća podigla i cenu zimniceFoto: Pančevac / N. S.

Ajvar nije dizala. Onaj od pečenih paprika je kao i prošle godine 1.000 dinara. Kod Verice iz Dolova je 1.200. Ali poređenje cena je nezahvalno – tegla „velika” može biti i zdepasta, ili malo veća. Treba proceniti i sadržaj. Kupci, kada jednom odluče, uglavnom ostaju verni svojim prodavcima. O tome svedoči ljubazna Verica, koja za svojom tezgom, smeštenom u prvom redu iza kafanica i prodavničica u lameli na samoj pijaci, stoji duže od 20 godina. Najviše je znaju po kolačima, a to što ih već oko 11 sati u subotu nije ni bilo, osim tri kutije, dovoljno govori o njihovom kvalitetu. A nekoliko tegli zimnice – nešto pekmeza, pokoji ajvar i sirup – govori i o tome da zimnica tek počinje.

Verni kupci ne napuštaju svoju VericuFoto: Pančevac / N. S.

– Pekmez od kajsija ostane svetao jer stavim malo više šećera, 60 odsto od količine voća, pa se pre ukuva. Kajsije ove godine neće biti mnogo. Sa sedam drveta jednu poštenu voćku nisam ubrala, a na pet drveta trešanja bilo je 10 voćki. Višnje sam na više kilo plaćala po 280 dinara jer mi trebaju za kolače. Ove veće tegle pekmeza od kajsija i od šljiva su po 700 dinara, malo manje 600, najmanje 400 – rekla nam je Verica, koja svoje proizvode na pijaci nudi svake subote.

Cene po veličini i sadržaju

Da su poređenja nemoguća, dokaz je tek cena ljutenica i lovačkih salata. Sastavi, jasno je već po izgledu i kroz staklenku, ne liče jedan na drugi. Kod Branislava Antića ljutenica u većoj tegli je  600, a u flašici od cirka dva-tri deci samo 350 dinara. Taman da se začini riblja čorba. Pečena lučana u flašici je 250, „živa” ukiseljena paprika, „malo ljuta”, 350, džem od šljive i kajsije po 600, paradajz, „ovaj od sedam deci”, 300 dinara, veliki 450. „Autor” robe je njegova supruga. Hvali se Branislav i „pravim nemešanim” kozjim sirom koji mu donose s juga, odakle je iz Sijarinske banje na „sever” došao pre više od tri decenije, da bi u Crepaji kuću podigao pre 20 godina. Za to vreme polako nestaje i poslednja kila ili dve domaćeg paradajza.

Branislav Antić – dodatna zarada od pokoje tegle zimniceFoto: Pančevac / N. S.

– Naravno da je sada malo mekan. Pipaju ga svi od jutros. Spustio sam ga zato sada na 200. Ali ničim nije prskan, topi se u ustima. Imam i pravi čeri, nije onaj hibridni. Ja paradajz ne jedem dok ne rodi na njivi. Komšija ima sedam plastenika i s leđa ne skida onaj uređaj za prskanje – priča nam Branislav.

Trendovi u zimnici

A kod Slađe Pešić na tezgama 136 i 137, u centralnom delu pijace, kao u supermarketu – tegle s ajvarom, ljutenicom, paradajzom, džemom, čak i slatko-ljutim za roštilj i pečenje, kompotima, sirupima. Pravi hit i otkriće ove sezone bili su sirupi od limete i nane, pa od pomorandže i limuna, kao i od zove. Odavno su već rasprodati oni od višnje ili jagode. Ali sve njih prešišao je jedan „afrodizijak” – mlada kopriva s matičnjakom.

Od šalše, preko ajvara, ljutenice, paradajz soka i ljutog i slatkog, do džema od kajsija, slaktog od jagoda, pa i slatko-ljutog džema od šljiva – sve kod SladjeFoto: Pančevac / N. S.

– Čim bih ga donela, odmah bi se rasprodao. Narod očigledno hoće nešto zdravo. U sirupu ima samo šećera, ali nikakvih drugih konzervansa. Imamo stalne mušterije, kada jednom dođu, ostanu. Uglavnom se sve proda do zime – objašnjava nam Slađa, koja je zimnicu pored svežeg voća i povrća počela da prodaje pre sedam–osam godina. Svake godine smisli nešto novo, a sada je na policu stigao slatko-ljuti džem od šljiva.

– To se sada traži. Na kraju kuvanja pekmeza doda se tucana ljuta paprika i beli luk i tako se dobije pikantnost. Imamo i „salšu”, sos od paradajza s lišćem celera, peršuna, bosiljka, ruzmarina, bibera i belog luka. Koriste ga za paste, ali može da se jede i kao salata – promoviše svoju robu Slađa, koja je prošle godine mnogim Pančevcima otkrila i turšiju od kuvanih jaja.

A pre turšije, još od pre koju nedelju, stigao je kuvani sok od paradajza, i ljuti i neljuti. Za litru treba odvojiti 400 dinara. Tu je i mleveni, termički neobrađen, sa celerovim i peršunovim listom i belim lukom. Cena ajvara od pečenih paprika ista je kao i prethodne godine – 1.000 dinara. Isto košta i onaj od cepkanih paprika, kao i ljutenica. Ali zato cene slatkih tegli iznenađuju: velike s kompotom od kajsija i jagoda, slatkim od kajsija, kao i džemovima od kajsija, šljiva ili jagoda, koštaju kao staklenka ajvara.

– Za manju cenu može neko da nudi kajsiju samo ako mu je ostala od prošle godine. Bila je jako skupa jer je propala. Domaće skoro da nije bilo, samo nešto malo je stizalo iz Smedereva, pa je i uvožena. Zato je koštala i 600-700 dinara. Trešanja čak uopšte nije bilo, pa je nisam ni nabavljala. Ali ljudi kupuju pekmeze jer znaju da ga neće biti. Već nestaje – upozorava Slađa.

Otkriva nam i svoj recept za svetli džem – ljušti voćke, za šta treba bar još koji sat rada, ali zato šećera ide samo četvrtina na količinu pulpe. A dok je Slađu propitujem i da li ima kupaca na ovu skupoću, za njenu tezgu stiže promoter – naša sugrađanka Miša Đurović Ivanišević, majka četvoro dece. Ovaj put društvo joj je pravio Vukan u kolicima. Kod Slađe dolazi, kaže, zato što zna da je sve domaće.

– Imam iskustva s njom. Čak i naručim telefonom. Dođem i pokupim robu. I ne pitam koliko košta jer znam da je kvalitetno. Od svih sokova najviše mi se dopadao onaj od zove. Stvarno je bio dobar – uveravala me je Miša.

Pored četiri naša sagovornika na Zelenoj pijaci primetili smo na ovom izmaku leta još oko dvoje-troje prodavaca. Za priču i slikanje nisu bili raspoloženi. Kupaca svima njima očigledno, kako smo se uverili, neće nedostajati. A ja sam se prebrajala. Za moju kuću dovoljne će biti i dve tegle ajvara. Onom čija familija slisti celu teglu čim je otvori sigurno će biti mnogo teže.

(Pančevac / Nevena Simendić)

Brestovac: Domaći kulinar Zoran Mihajlović pobednik

Suša umanjila rod paprika, ali kvalitet odličan: Šilja i slonovo uvo tek na jesen stižu na tržište