U toku je prava invazija gurmana sa raznih strana, pa i iz inostranstva, pre svega iz Rumunije, na 39. „Slaninijadu“ u Kačarevu, što je naročito intenzivno bilo trećeg dana.

Svi oni su mogli da kupe i degustiraju slaninu, mesne prerađevine i razne druge proizvode na oko 400 štandova.

Uporedo s tim, u toku su i prateći programi, a među njima su najvažnija nadmetanja za najbolju slaninu i to u više kategorija, a u konkurenciji je bilo nekoliko stotina uzoraka.

Nakon većanja stručnog žirija, titulu Zlatnog pobednika „Slaninijade“ za najbolju domaću slaninu osvojio je Božo Rosić iz Vojke.

Najbolju slaninu od mangulice imao je još jedan Sremac, Mladen Lemajić, (Šid), a najdeblju slaninu (širine od 15 centimetara) napravio je Dragan Magazinović (Ravni Topolovac), dok je najdužu, od 181 centimatar, proizveo Branimir Rakić (Bačinci).

Prvonagrađena industrijska slanina delo je pančevačke mesare „Burjan”, čime je poznata firma nastavila dugogodišnji pobednički niz.

Jedna od zaposlenih na „Burjanovom“ štandu, koji se po tradiciji nalazi u hali, Marija Oršić, navela je šta je najvažnije za postizanje ovakvih uspeha.

– Svake godine takmičimo se s našom slaninom i postižemo dobre rezultate, a mislim da je veoma važna domaća sirovina, za koju se uvek opredeljujemo. Svi naši proizvodi su od čistog mesa, pa u njima nema soje, niti glutena. Sve je provereno i stojimo iza toga, pa svako može da jede i ne brine kada je reč o zdravstvenom aspektu. Što se ovogodišnje „Slaninijade“ tiče, zadovoljni smo i odzivom i organizacijom, a najbitnije nam je da su, kako stvari stoje, i mušterije zadovoljne, pa nam se mnogi vraćaju iz godine u godinu. Stičem utisak da je ove godine više ljudi nego ranije, a pored slanine, oni su birali i malo neobičnije proizvode, poput švargle, krvavice, džigernjače, a kupovali su i kobasice – od domaćih srpskih i mađarskih za prženje do suvih domaćih sremskih i pančevačkih. Imamo i praseće bajadere, pa su uzimali po nekoliko komada da ih pojedu usput. Za oko su im zapale i trajne kobasice sa začinskim biljem, kao i neki drugi proizvodi – navodi Marija.

Od domaćih uzgajivača, kao i ranijih godina, istakao se Dušan Kondić, osvajanjem dva druga mesta i to u kategorijama za najdužu i najdeblju.

Njegova vredna porodica i ovog puta imala je štand, samo na trgu i na njemu su dominirali proizvodi od mangulice.

Tamo je gotovo uvek bio formiran red, jer mnogi ljudi žele da probaju poznatu slaninu od pomenute vrste svinje, poznate po zdravim mastima.

Supruga Radmila Kondić potvrđuje da postoji veliko interesovanje za njihove proizvode i mimo „Slaninijade“, pa im kupci dolaze i na kućni prag.

– Sva sirovina je iz naše proizvodnje, jer imamo 12 krmača, odnosno trenutno ukupno 25 svinja. Do toga smo došli postepeno, jer nema ništa preko noći, a najvažnije za kvalitet mesa je zdrava ishrana svinja i to što su često na otvorenom i mogu da šetaju. Kada je reč o pravljenju slanine, prosedura je klasična, umereno se usoljava, tako da tu nema neke filozofije. Što se same „Slaninijade“ tiče, mušterije su pored slanine, tražili i mast, čvarke, kobasice od mangulice. Mislimo i da su cene bilo popularne, pa su recimo kulen, kobasice i slanina koštale oko 2.000 dinara po kilogramu, a ljudi se nisu bunili – navodi Radmila.

Zanimljivo je i da se takmičilo i za inostranu slaninu, a da je pobednik Bunatati Halmadu svoj uzorak poslao iz rumunskog Arada, dok su drugo i treće mesto zauzeli takmičari iz Slovenije i Crne Gore.

S tim u vezi, i ove godine bilo je mnogo posetilaca sa raznih strana, a prema rečima jednog od organizatora, Krsta Šaletića, najviše upravo iz susedne Rumunije.

– Rumuni su nam dolazili autobusima organizovano preko jedne agencije. Interesantno je da smo imali čak i jedan par sa obale Crnog mora. Njima nije bilo teško da prevale gotovo hiljadu kilometara u jednom smeru kako bi uživali u atmosferi i specijalitetima na našoj manifestaciji – navodi Šaletić.

„Slaninijada“ se završava u nedelju.

Počela 39. „Slaninijada” uz učešće više stotina izlagača

Gradonačelnik Stevanović: „Slaninijada” nema premca

BONUS VIDEO