Svake godine 29. oktobra, ljudi širom sveta se ujedinjuju kako bi podigli svest o moždanom udaru, vodećem uzroku smrti i invaliditeta. Sa približavanjem Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, 29. oktobra, Svetska organizacija za borbu protiv moždanog udara poziva članove širom sveta da pomognu da više ljudi prepozna znake moždanog udara i da preduzmu akciju #DelujBRZO.

Kampanja Svetske organizacije za borbu protiv moždanog udara za 2026. godinu obeležava se porukom: „Svaki minut je važan“ — #DelujBrzo.

Fokus je na važnosti prepoznavanja simptoma moždanog udara i traženja hitne medicinske pomoći bez odlaganja, što je važno za spasavanje života.

Moždani udar može se desiti bilo kome, bilo kada, bilo gde. Kada se prekine protok krvi u mozgu, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta.

Prepoznavanje simptoma i brzo delovanje mogu napraviti ogromnu razliku između oporavka i doživotnog invaliditeta. Moždani udar se može sprečiti, lečiti i kontrolisati kada poznajemo znake i brzo reagujemo. Zajedno možemo učiniti da svaki minut bude važan, jer kada je u pitanju moždani udar, „vreme je zaista mozak“.

Rano prepoznavanje simptoma moždanog udara

„Vreme je mozak“, izraz koji se često koristi da objasni da je obraćanje za hitnu medicinsku pomoć najvažnije kada dođe do moždanog udara, jer svaki minut bez lečenja uzrokuje smrt moždanih ćelija. Ključ je u ranom prepoznavanju simptoma i hitnom sprovođenju mera kako bismo izbegli posledice i spasili život.

Globalna kampanja podstiče ljude da zapamte pravilo FAST – akronim od prvih slova engleskih reči za „lice“, „ruke“, „govor“ i „vreme“, kao najvažnije znake na koje treba obratiti pažnju:

F (Face) – Lice: Proverite da li je jedna strana lica opuštena. Proverite simetričnost osmeha.
A (Arms) – Ruke: Zamolite osobu da podigne obe ruke. Da li jedna sama pada na dole?
S (Speech) – Govor: Da li je govor nejasan ili čudan?
T (Time) – Vreme: Ako se pojavi bilo koji od ovih znakova, odmah pozovite hitnu medicinsku pomoć (tel. 194).

Poznavanje ovih znakova može spasiti živote i smanjiti dugoročnu invalidnost.

Sprečavanje moždanog udara zdravim životnim navikama

Iako se neki faktori rizika ne mogu promeniti, poput starosti ili nasleđa, većina moždanih udara se može sprečiti izborom načina života. Studije pokazuju da se do 80% slučajeva moždanih udara može sprečiti upravljanjem faktorima rizika kao što su:

Visok krvni pritisak
Šećerna bolest
Visok holesterol
Gojaznost
Fizička neaktivnost
Pušenje i upotreba alkohola
Nepravilna ishrana

Globalni uticaj moždanog udara

Moždani udar pogađa više od 100 miliona ljudi širom sveta — preživeli se često suočavaju sa dugoročnim izazovima kao što su paraliza, problemi sa govorom ili kognitivne teškoće. Prema podacima Svetske organizacije za moždani udar, moždani udar je drugi vodeći uzrok smrti i glavni uzrok invaliditeta u svetu. Svakih 5 sekundi neko doživi a svakih 6 sekundi neko umre od moždanog udara.

Kako brzo reagovati? Svaka sekunda je bitna.

Kada neko pokaže simptome moždanog udara, brzo delovanje je ključ preživljavanja i oporavka i neophodno je učiniti sledeće:

Odmah pozvati hitnu pomoć (tel. 194) – ne čekajte da se simptomi poboljšaju.
Obratiti pažnju na vreme kada su se simptomi pojavili — ovo pomaže lekarima da odluče o opcijama lečenja poput lekova za razbijanje ugrušaka.
Osigurati bezbednost osobe — pomoći osobi da udobno sedne ili legne.
Ne davati hranu, vodu ili lekove dok ne stigne stručna pomoć.

Brza medicinska pomoć može obnoviti protok krvi i minimizirati oštećenje mozga.

Zapamtite, odlaganje hitne medicinske pomoći može značiti gubitak dragocenih minuta i moždanih ćelija.

Kako se može sprečiti moždani udar?

Prevencija moždanog udara se uglavnom svodi na identifikovanje individualnih rizika i njihovo dosledno upravljanje, često mnogo pre nego što se pojave bilo kakvi simptomi.

Držite krvni pritisak pod kontrolom

Redovno proveravajte krvni pritisak i pratite plan lečenja koji vam je preporučio lekar. Nemojte prestajati sa propisanim lekovima samo zato što se osećate dobro.

Upravljajte dijabetesom i holesterolom

Redovno praćenje i odgovarajući tretman mogu pomoći u smanjenju oštećenja krvnih sudova. Ciljevi i lekovi treba da budu prilagođeni vašem ukupnom kardiovaskularnom riziku.

Identifikujte probleme sa srčanim ritmom

Atrijalna fibrilacija može izazvati stvaranje ugrušaka u srcu i njihovo širenje do mozga. Kada je prisutna, može zahtevati specifičan tretman, uključujući antikoagulansne lekove za pacijente koji ispunjavaju uslove.

Izbegavajte duvan i ograničite alkohol

Prestanak pušenja i izbegavanje duvana su važni koraci ka zaštiti krvnih sudova. Izbegavanje štetne upotrebe alkohola takođe smanjuje povezane zdravstvene rizike.

Održavajte redovnu fizičku aktivnost i uravnoteženu ishranu

Redovno kretanje, uravnotežena ishrana sa manje dodate soli i održavanje zdrave težine mogu pomoći u kontroli nekoliko faktora rizika koji uzrokuju moždani udar.

Redovno uzimajte propisane preventivne lekove

Ljudima koji su ranije imali moždani udar ili TIA mogu biti potrebni specifični preventivni lekovi, u zavisnosti od uzroka događaja. To može uključivati antitrombocitni lek ili antikoagulante, ali oni nisu zamenljivi.

Ne počinjite, ne prekidajte ili ne menjajte lekove za razređivanje krvi bez lekarskog saveta. Ispravan pristup zavisi od vrste i uzroka moždanog udara.

Prevencija nije jedna intervencija. To je kombinovani efekat identifikovanja rizika, njegovog odgovarajućeg tretiranja i praćenja.

Zašto je visok krvni pritisak toliko važan?

Visok krvni pritisak često ne izaziva očigledne simptome. Osoba se može osećati sasvim dobro dok produženi pritisak opterećuje zidove krvnih sudova.

Vremenom, ovo može doprineti oštećenju krvnih sudova, sužavanju, blokadi ili rupturi.

Osećaj zdravlja nije pouzdan način da se utvrdi da li je krvni pritisak kontrolisan. Redovno merenje i odgovarajući tretman su važni čak i kada nema simptoma.

Invaliditet posle moždanog udara

Moždani udar je jedan od vodećih uzroka trajnog invaliditeta. Posledice zavise od težine i zone oštećenja mozga, a obuhvataju motorne slabosti (paralizu ili parezu), probleme sa govorom (afaziju), gubitak vida, kognitivne smetnje i promene ponašanja, koje se procenjuju određenim skalama.

Glavne vrste invaliditeta posle moždanog udara

Motorni poremećaji: Slabost ili oduzetost jedne strane tela (hemipareza ili hemiplegija), problemi sa ravnotežom, hodom i koordinacijom.
Govorni i jezički poremećaji: Otežan govor ili potpuno odsustvo govora (afazija/disfazija), kao i problemi sa gutanjem (disfagija).
Senzorni i vidni gubici: Gubitak osećaja u delovima tela ili ispad vidnog polja.
Kognitivni i psihički problemi: Gubitak pamćenja, smanjena koncentracija, depresija, anksioznost i emocionalna nestabilnost.

Sprečimo moždani udar, invaliditet, prerani odlazak u penziju i smanjen kvalitet života odgovornim ponašanjem prema svom zdravlju i redovnim lekarskim kontrolama.

(Pančevac/Zjzpa)