Jedinstvena izložba u muzeju: Vreme kada su dirigenti bili rok zvezde

Jedinstvena izložba „Vreme kada su dirigenti bili rok zvezde” nedavno je
organizovana u Narodnom muzeju Pančeva.

Tom prilikom se autor ove postavke, pančevački reditelj i scenarista Vladimir Kajlovic, svojski potrudio da posetiocima dočara veoma znamenit i interesantan period kada je reč o bavljenju muzikom.

U pitanju je multimedijalna izložba na kojoj je predstavljeno više od dvadeset najzančajnijih dirigenta svih vremena po izboru autora.

Pored toga, izloženi su omoti ploča na kojima su dirigenti, zatim prostorna postavka sobe za slušanje muzike, kao i uređeji koji su omogućili ulazak muzike u gotovo svaki dom – pojačala, dekovi, trakaši, gramofoni.

Posetioci su mogli da gledaju rad dirigenata na probama, kao i neke od njihovih koncerata na dva TV panela.

A šta je ponukalo autora ove specifične multimedijalne izložbe Vladimira Kajlovica da se ovako temeljno pozabavi ovom temom…

– Najpre moram da naglasim da je dirigent mnogo više od tehničkog lica koje služi da usaglasi sve muzičare i njihovo viđenje dela koje izvode. Orkestar je zapravo njegov instrument, kao što je, na primer, klavir pijanisti. Dirigent kroz orkestar sprovodi svoju zamisao i viđenje jednog muzičkog komada, što bismo danas nazvali aranžmanom, ali to njegovo viđenje je mnogo dublje, jer zalazi u polje metafizike i duboko promišljenim odnosom sa samim kompozitorom. Dirigent neuporedivo više nadopunjuje kompozitorovo viđenje dela od bilo kog pojedinačnog člana orkestra. Zapravo, njegov posao je da gospodari orkestrom – navodi Kajlovic.

Prema njegovim rečima, pojedini dirigenti bili su veoma autoritativni, neki sasvim blagi, ali svaki dirigent koji drži do sebe na kraju će sprovesti svoj naum i neće se nadgornjavati s pojedinim članovima orkestra.

– Na kraju, mi nemamo pojma ko je bio poimence član Berlinske filharmonije 1966, kada su prvi put za Dojče gramofon snimali svih devet Betovenovih simfonija, ali znamo da im je dirigent bio Herbert fon Karajan, koji je taj podvig ponovio još dva puta. Dirigenti, u današnjem smislu te reči, nastaju krajem 19. veka, a njihova pozicija i uloga kako u orkestru, tako i u društvu biva uobličena sredinom 20. veka. Najzaslužniji za nastanak profesije „dirigent” su kompozitori Rihard Vagner i Hektor Berlioz, koji su takođe bili i dirigenti i autori prvih eseja o dirigovanju. Berlioz se smatra prvim dirigentom virtuozom, dok je Vagner oblikovao dirigentsku ulogu kao čoveka koji nameće svoju interpretaciju dela u izvedbi, a ne kao osobu koja samo obezbeđuje da se kompozicija svira usklađeno i kako je komponovana – ističe autor izložbe.

Kajlovic napominje da u strukturnom smislu ulogu dirigenta određuje je tempo.

–Tempo je u muzici jedna fluidna stvar koja nije definisana, trajanje zavisi isključivo od izvođača i njegovog ličnog doživljaja i to je onaj mali, ali moćni prostor gde izvođač, pa i dirigent može da utiče na izgled jednog muzičkog dela. Tako imate primere da jedna simfonija kod jednog dirigenta traje i do 15 min. duže od izvođenja drugog dirigenta. Taj osećaj za trajanje nalazi se u glavi dirigenta i ne može se naučiti, ili ga imate, ili ga nemate. To trajanje nije samo puki protok vremena, već nešto što i te kako utiče na suštinu dela, na njegovu percepciju kod publike, ali i na kvalitet svakog pojedinačnog izvođenja partiture u orkestru. Ono što je takođe uloga dirigenta jeste da iz svakog pojedinačnog muzičara u orkestru izvuče ono najbolje – priča Vladimir.

On naglašava da je, kada je muzika u pitanju, dobar deo 20. veka pripao dirigentima.

– Iz današnje pespektive, gotovo je nezamislivo da o dirigentima govorimo kao o zvezdama, ali oni to jesu bili, pre svega u trećoj, četvrtoj i petoj deceniji prošlog veka. Njihova uloga u društvu uveliko je prevazilazila muziku. Primer za to je i centralna figura naše izložbe, maestro Vilhelm Furtvengler, njegov odnos prema Hitleru i Trećem rajhu je bio najautentičniji, ostanak u Nemačkoj pod nacizmom je skupo koštao Furtvenglera i za vreme, a i nakon rata, do te mere da činjenice tek decenijama kasnije izlaze na videlo. Kada su ga pitali zašto je ostao u Nemačkoj tokom nacizma, on je odgovorio „da spasem nemačku kulturu koliko sam to mogao i ne prepustim je skrnavljenju nacista”. Ovo je ujedno i naš odgovor na pitanje zašto pravimo ovu izložbu, samo što nije u pitanju Nemačka – napominje Kajlovic.

Kajlovic je izdvojio i nekoliko najvećih autoriteta među dirigentima 20. veka, koji su našli mesto na izložbi.

Britanac Leopold Stokovski sasvim zasluženo se našao u crtanom filmu „Duško Dugouško”, u kojem je čuveni zec igrao upravo pomenutog umetnika.

– Inače, Stokovski nije voleo dirigentske palice i orkestrom je dirigovao bez nje, zato Duško Dugouško lomi svoju palicu. Pored toga, u Diznijevom filmu „Fantazija” iz 1940. Leopold izvodi sve numere upravljajući Filadelfijskim simfonijskim orkestrom – kaže Vladimir.

On ističe da je sredinom 20. veka prodajom velikog broja gramofonskih ploča popularnost pomenutog austrijskog dirigenta Herberta fon Karajana bila izuzetno velika.

– Gostovanjem Fon Karajana i Berlinske filharmonije1972. godine u Beogradu upriličen je verovatno najveći koncert na Bemusu, kojim je tada rukovodio naš proslavljeni dirigent Živojin Zdravković, a koji je, pored ostalog, bio dugogodišnji direktor i šef-dirigent Beogradske filharmonije u njeno zlatno doba – navodi Kajlovic.

(Pančevac/J. Filipović)

IZAŠAO „PANČEVAC”: Važne teme na dobrom mestu

Narodni muzej: Otvorena izloža Sofije Miščević